ŠTA SE PREDVIĐA IZMENAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA KOJE JE PREDLOŽILO MINISTARSTVO PRAVDE Silovatelji dece i nemoćnih iza brave do kraja života

Provejava mišljenje da počinioci takvih dela nisu adekvatno kažnjeni, kao i da kazna koju su dobili ne odvraća u dovoljnoj meri potencijalne izvršioce sličnih nepočinstava u budućnosti. No, prema najavama iz Ministartstva pravde, u bliskoj budućnosti ovo bi moglo da se promeni.  

Izmenama Krivičnog zakonika, koje je predložilo Ministarstvo pravde, predviđeno je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora, izjavila je nedavno ministarka pravde Maja Popović. Ona je, takođe, navela da će biti znatno pooštrene i kazne za nasilje u porodici, a u skladu sa inicijativom roditelja dece nastradale na pešačkim prelazima i u javnom saobraćaju, biće menjane i sankcije za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.

Prvi na udaru novog zakona, što se visine kazne tiče, biće silovatetelji. Podsetimo, prva kazna doživotnog zatvora u Srbiji izrečena je 5. januara 2021. Ninoslavu Jovanoviću, poznatom pod nadimkom „Malčanski berberin” upravo zbog silovanja. On je dve godine ranije, 20. decembra 2019. godine, oteo dvanaestogodišnju devojčicu presrevši je na putu do škole, a dete je pronađeno posle 10 dana. Zbog otmice, Jovanović je osuđen na 11 godina zatvora, a zbog silovanja na doživotnu robiju, te mu je doživotni zatvor izrečen kao jedinstvena kazna. Pre toga, „Malčanski berberin” je, zbog 11 različitih krivičnih dela, na robiji proveo 22 godine! Posle izricanja presude, sudija Tamara Savić rekla je da bi Jovanović ponovnim puštanjem na slobodu bilo kada, našao novu žrtvu, te da je „doživotni zatvor jedina kazna koja ga može sprečiti da čini krivična dela”.

Paraćinski monstrum

Kao argument za tvrdnje da najokorelijim silovateljima ne treba ostaviti mogućnost da se ikada dokopaju slobode, mnogi podsećaju na slučaj „Paraćinskog monstruma” od pre 27 godina. 

Stravičan zločin desio se 2. jula 1996. kada je u blizini Jagodine, Mlađa Milovanović autom povezao, a onda silovao, tukao, i na kraju polio benzinom i zapalio Jelenu Đorđević (19), koja je pre toga stopirala, jer nije bilo autobusa do Ćuprije u koju je krenula da posetu prijateljicu. Od posledica opekotina, u velikim mukama, Jelena je preminula osam dana kasnije. Milovanović je prvobitno osuđen na smrtnu kaznu, a kada je ona ukinuta, kazna je preinačena na 40 godina zatvora.

Istraga je pokazala da Jelena nije bila jedina žrtva ovog silovatelja. Po sličnom principu, silovao je više žena, ali ti slučajevi nisu prijavljivani policiji.

Peta po redu kazna doživotnog zatvora u Srbiji izrečena je u novosadskom Višem sudu. Pred većem sudije Vidoja Mitrića, Miloje Janković (84) osuđen je da do kraja života bude iza rešetaka zbog obljube osmogodišnjeg dečaka na potezu Šodroš kraj Dunava 2020. godine. Ipak, u aprilu ove godine Apelacioni sud u Novom Sadu je, po žalbi odbrane, preinačio ovu presudu na 20 godina zatvora.

Podsetimo, doživotna kazna zatvora uvedena je izmenama Krivičnog zakonika u decembru 2019. Ministarstvo pravde usvojilo je u maju te godine predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Kada je reč o krivičnom delu obljuba zloupotrebom položaja, u predlogu novog zakona je da onaj za koga se utvrdi da je učinio ovo delo bude kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina. Predloženo da ako kao posledica izvrešena ovog krivičnog dela nastupi trudnoća, da se učinilac kazni zatvorom od jedne do 10 godina, umesto sadašnje kazne zatvorom od šest meseci do pet godina. U slučajevima osnovnog oblika krivičnog dela nedozvoljene polne radnje, predloženo je da se učinilac kazni isključivo kaznom zatvora do tri godine, umesto novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.

Dušan Knežić