Šta donosi predlog Zakona o izvršenju krivičnih sankcija?
NOVI SAD: Iako je važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija u velikoj meri usaglašen s evropskim standardima, pojavila se potreba za proširenjem nadležnosti sudije za izvršenje krivičnih sankcija, u skladu s aktivnostima koje su propisane Akcionim planom za poglavlje 23.
Izmene zakona, čiji je predlog usvojila Vlada, predviđaju da će sudija za izvršenje krivičnih sankcija biti zadužen za odlučivanje o molbi osuđenog za služenje kazne u kućnom zatvoru.
Planirano je i propisivanje novih alternativnih mera kojima se menja način izvršenja kazne zatvora.
Kada Skupština Srbije usvoji predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, osuđeni na kazne zatvora do godinu dobiće mogućnost da je služe u prostorijama u kojima stanuju, odnosno u kućnom zatvoru.
Takođe, predviđeno je da će nakon pravnosnažnosti presude, a pre stupanja na izvršenje kazne zatvora, osuđeni moći da sudu podnese molbu da kaznu zatvora do godine služi u kućnom zatvoru. O molbi će odlučivati sudija za izvršenje krivičnih sankcija suda koji je doneo prvostepenu presudu, odnosno, ukoliko je presudu doneo osnovni sud, odluku donosi sudija za izvršenje neposredno višeg suda. Pre donošenja odluke, sudija treba da pribavi mišljenje javnog tužioca, a u odluci će opredeliti da će se kazna izdržavati uz primenu mere elektronskog nadzora (nanogice) ili bez nje.
Predviđeno je i da sudija za izvršenje krivičnih sankcija donosi odluku o tome da li se osuđeni koji je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje zavoda, može uputiti na radno angažovanje van zavoda, kod poslodavca puno radno vreme, a da preostalo vreme bude u zavodu, kao deo pripreme za otpust.
Kako se navodi u obrazloženju izmena koje je usvojila Vlada Srbije, radno angažovanje kod poslodavca će doprineti efikasnijem ostvarivanju programa postupanja i lakšem uključenju u društvo nakon izdržane kazne da osuđeni ubuduće ne bi činio krivična dela. U toku upućivanja osuđenog na rad, zatvor će, po predloženim rešenjima, sarađivati s Nacionalnom službom za zapošljavanje i poslodavcima. Ukoliko se desi da osuđenik zloupotrebljava pravo na rad van zavoda ili ako poslodavac raskine ugovor o radu s njim, sudija za izvršenje može opozvati odluku kojom je odobrio rad van zavoda.
Sudija za izvršenje, navedeno je u Predlogu izmena, može, po predlogu upravnika zavoda, prevremeno otpustiti osuđenog s izdržavanja kazne zatvora najviše 12 meseci do isteka kazne, ako je osuđeni izdržao polovinu kazne, a razlog je teška bolest, težak invaliditet ili starost, ako bi dalje izvršenje kazne predstavljalo nehumano postupanje.
Predlog podnosi upravnik zavoda, na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja stručnog tima. Uz predlog upravnika, sudiji za izvršenje dostavlja se zdravstvena dokumentacija osuđenog. U postupku donošenja odluke, sudija za izvršenje može odrediti veštačenje radi utvrđivanja zdravstvenog stanja osuđenog.
Osuđeni koji je prevremeno otpušten s izdržavanja kazne zatvora zbog teške bolesti ili teškog invaliditeta, dužan je da na svakih 60 dana dostavlja sudiji za izvršenje izveštaj lekara o svom zdravstvenom stanju.
Sudija za izvršenje može opozvati odluku kojom je odobreno prevremeno otpuštanje ako se naknadno utvrdi da nisu postojali razlozi za prevremeno otpuštanje, ili su prestali da postoje.
Još jedan od razloga za izmenu i dopunu Krivičnog zakona je potreba usklađivanja radnopravnih odredaba, posebno onih o određivanju zvanja zapolesnih u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, imajući u vidu specifičnost i složenost poslova koje obavljaju, s jedne strane, kao i izloženost riziku zbog izvršenja krivičnih sankcija i mera pritvora, s druge.
Kada poslanici Skupštine Srbije usvoje predložene izmene, zakon s novim alternativnim kaznama i drugim propisima stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
D. Nikolić