Srbija neće menjati zakon po nalogu Haga

tehničkoj vladi Ivica Dačić, i ocenio da je sugestija Tribunala da se hitno izmeni zakon o saradnji s tim sudom dodatni pokušaj pritiska na Srbiju.

– Zakone donosi Skupština, na predlog Vlade, poslanika, nije predviđeno i nije mi poznato da Haški tribunal može da predlaže zakone. Nigde u svetu to nije moguće, pa nije moguće ni u Srbiji – rekao je Dačić na konferenciji za novinare.

On je kazao da je zakon, koji sada ne odgovara Haškom tribunalu, donet uz saradnju sa sudom i sa zapadnim zemljama, da su zakoni „međunarodno verifikovani” i da niko nije imao primedbu. – To je pokušaj daljih pritisaka na našu zemlju. Mi sigurno nećemo menjati zakone zato što to traži Haški tribunal – rekao je Dačić.

Sudsko veće Haškog tribunala traži da Srbija pod hitno promeni svoje zakonodavstvo da bi bilo u skladu s međunarodnim obavezama, među kojima je i ispunjenje naloga za hapšenje i izručenje Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, optuženih za nepoštovanje suda.

„Srbija ne može ukazivati na svoje domaće zakonodavstvo da bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu s međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost s tim obavezama”, ističe se u odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu u saradnji s Tribunalom.

Sudsko veće Tribunala je u odluci navelo da Srbija, nakon obaveštenja od 18. maja da je sudija Višeg suda u Beogradu za prethodni postupak zaključio da po srpskom Zakonu o saradnji s Haškim tribunalom nisu ispunjeni uslovi za predaju i hapšenje radikala, nije ukazala na to kako će ta odluka uticati na njenu obavezu da sarađuje s Tribunalom. Viši sud je, naime, zaključio da postoji pravna obaveza Republike Srbije da isporučuje samo okrivljene za najteže ratne zločine, genocid i zločine protiv čovečnosti, što kod radikala nije slučaj jer se terete za nepoštovanje suda, odnosno uticanje na svedoke u postupku protiv lidera SRS-a Vojislava Šešelja.

Iako navodi da razume stav Srbije da je iscrpla sva pravna sredstva da bi postupila po nalogu Tribunala za izručenje radikala i da više ništa u vezi s tim ne može da uradi, Tribunal napominje da je u osnovi tog slučaja pitanje da li je država obavezna da sarađuje s Tribunalom u svim slučajevima ili samo onim koji se tiču kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

Analizirajući član 29 Statuta Tribunala, sudsko veće je zaključilo da je Srbija dužna da sarađuje „po svakom zahtevu za asistenciju”, pa i u slučaju koji se tiče nepoštovanja suda. Takođe je napomenuto da, iako nepoštovanje suda nije utvrđeno Statutom kao krivično delo, praksa Tribunala „snažno utvrđuje” da se njegova nadležnost prostire i na krivična dela nepoštovanja suda da se ne bi osujetila njegova uloga.

Sudsko veće je takođe primetilo da Srbija u početku nije osporavala nadležnost Tribunala za slučajeve nepoštovanja suda, kao i da odluke sudije za prethodni postupak i Višeg suda nisu u skladu s godinama saradnje između Srbije i Tribunala, uključujući i pitanja kao što su hapšenje i izručenje optuženih za nepoštovanje suda. Zbog toga je ponovio svoj zahtev da Srbija svake dve nedelje dostavlja Tribunalu izveštaje o koracima preduzetim na ispunjenju međunarodnih obaveza i naredio da sarađuje s Tribunalom „po svim pitanjima”.

Haško tužilaštvo je optužilo Vjericu Radetu, Jojića i Ostojića da su vršili pritisak na dvojicu svedoka Tužilaštva da svedoče u korist Šešelja, nudeći im protivusluge. Šešelj je u martu prvostepenom presudom Tribunala u Hagu oslobođen svih optužbi za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i za proterivanje Hrvata iz Vojvodine.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić ocenio je da je sugestija Haškog tribunala da Srbija hitno izmeni Zakon o saradnji s tim sudom neuobičajena i da ima svrhu pojačanog pritiska.

– Zahtev je neuobičajen s obzirom na to da niko do sada nije dovodio u pitanje naše zakonodavstvo koje se odnosi na procesuiranje ratnih zločina i naš zakon o saradnji s Haškim tribunalom – rekao je Ljajić.

Naveo je da je ceo taj predmet bio u nadležnosti suda i da se ni Vlada ni bilo koji drugi državni organ nisu mogli mešati u rad pravosuđa u konkretnom slučaju.

– Kada je sud doneo odluku koja nije u skladu s očekivanjima sudskog veća u Tribunalu, sada se traži izmena zakona. U ranijim slučajevima sud je postupao nezavisno i nije bilo nikakvih zahteva da se menja zakon – rekao je Ljajić.

Istakao je da i ta inicijativa ima svrhu pojačanog pritiska i da veruje da će se taj pritisak na Srbiju samo pojačavati.

E. S. H.

Fila: Izmene može tražiti Savet bezbednosti

– Haški tribunal nije neko ko bi mogao tražiti od Srbije da promeni svoje zakonodavstvo, već to eventualno može Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija – smatra ugledni beogradski advoakt Toma Fila koji je pred tim sudom zastupao više optuženih. – To može da traži samo Savet bezbednosti ukoliko se u okviru tog tela postigne sporazum da treba da menjamo Zakon o saradnji s Haškim tribnalom.

On je podsetio na to da je Haški tribunal „samo sud”, a da je Savet bezdednosti njegov osnivač.