Sprečena nezakonitost
Visoki savet sudstva je na sednici u sredu poništio konkurse za izbor novih sudija, raspisane 2. i 7. septembra. Izbor bi bio nezakonit jer kandidati za 58 predviđenih mesta ne bi bili birani po Pravilniku
o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata za sudiju koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, predviđenim aktuelnim Zakonom o sudijama.
Uz odluku o poništenju konkursa, Visoki savet sudstva na svojoj internet stranici saopštava i to da je na sednici održanoj u sredu usvojen taj pravilnik, kao i Pravilnik o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda.
U delu javnosti još ranije je najavljeno da će komisija Visokog saveta sudstva od ponedeljka početi da održava prve razgovore s kandidatima za nove sudije. To je izazvalo burnu reakciju Alumni kluba Pravosudne akademije, iz kojeg su ukazivali na to da, umesto da se prvi put sudije biraju po jasnim, objektivnim kriterijuma, taj proces će proteći čak mimo zakona.
Setom zakona izmenjenih još krajem prošle godine, propisano je da se svi kandidati, sem polaznika Pravosudne akademije koji su završili početnu obuku, testiraju na posebnom ispitu VSS-a i Državnog veća tužilaca da bi bila unapređena izborna praksa i na funkcije u pravosuđu postavljani najbolji kandidati. Polaznici Pravosudne akademije koji su završili početnu obuku su u startu bili izuzeti od polaganja tog ispita jer je Pravosudna akademija kao dodatan vid usavršavanja pravnika s položenim pravosudim ispitom i osnovana 2009, da bi od 2010. prijemnim ispitom selektovala i dvogodišnjim programom. Zaključno sa završnim ispitom, školovala je generacije budućih sudija i tužilaca, što u praksi nikada nije poptuno zaživelo, iako je i to bilo propisano zakonom.
Na pozitivnu diskriminaciju Pravosudne akademije reagovalo je Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, osporivši je pred Ustavnim sudom, što je jedan od razloga zbog kojih se i danas traži „srednje rešenje”, dok pravosuđe u Srbiji još uvek nije zatvorilo poglavlje reforme.
Kada je reč o reformi pravosuđa, ona je deo šire priče o povećanju efikasnosti institucija, smanjivanju stepena korupcije i depolitizaciji nezavisnih grana vlasti u državama s demokratskim uređenjem, odnosno pridruživanja Evropskoj uniji. U okviru toga, pravosuđe je temelj vladavine prava i suštinske promene društva, jedan od stubova Ugovora o Evropskoj uniji, kojim je ta zajednica definisana. U tom kontekstu, pitanje pravosuđa rešava se putem poglavlja 23, koje je poseban izazov za sve države-kandidate. Skupština Srbije usvojila je 2013. Nacionalnu strategiju reforme praosuđa za period 2013–2018, a Vlada i Akcioni plan za njeno sprovođenje. Ključna načela su „nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost”...
Kao što je poznato, sve što je urađeno ili nije (usklađeno), i pored dostupnih fondova i resursa dodatno košta poreske obveznike, a poglavlje 23 je još uvek jedan od stalnih predmeta u izveštajima Evropske komisije kada je reč o pregovorima Srbije o pridruživanju Evropskoj uniji.
I. Burić