Smanjena naknada izvršitelja za potraživanja

koje daju za postupak izvršenja biti niži. Do te promene je došlo jer je Ministarstvo pravde izmenilo Pravilnik o tarifama, nagradama i naknadama troškova za rad izvršitelja, tako da su smanjeni iznosi naknade koja pripada izvršitelju za najniže iznose potraživanja, mahom za komunalne usluge od fizičkih lica. Izmene i dopune pravilinika objavljene su u petak u „Službenom glasniku”, a stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja.

U pojedinim slučajevima pokazalo se da su troškovi koje stranka plaća izvršiteljima viši od duga, i to po nekoliko puta i zato su naknade izvršiteljima za niža potraživanja smanjene. Baš visoke naknade izvršiteljima često su bile i najveća prepreka za izmirivanje obaveza

Izvršitelji su već izračunali da će njihove usluge za dug od 12.000 dinara stranka plaćati 2.100, umesto 4.200, koliko će to još biti ove sedmice.

Koliko su sami izvršitelji zadovoljni pomenutim izmenama i pojeftinjenjem vlastitog rada i napora? O tome izvršitelj Aleksandar Durkulić iz Novog Sada kaže:

– Smatram da će tako naplata biti čak bolja jer kod nas vlada opšta besparica – veli naš sagovornik. – Što je suma manja, klijenti su pre u mogućnosti da izmire obaveze pa su i sami na to spremni. Drugim rečima, danas je sigurna naplata samo ako klijent ima platu ili penziju. Ako dođe do toga da se dug namiruje prodajom imovine, to ide vrlo teško.

Durkulić objašnjava da plenidba imovine, a potom organizovanje prodaje donosi nove troškove. Često se događa da se kupac uopšte ne pojavi i da aukcija propadne. Tako se dug samo poveća, a šanse za naplatu, po pravilu, smanje.

U potfolijima privatnih sudskih izvršitelja ima raznih nenaplaćenih potraživanja. Jedna branša ipak dominira. Durkulić objašnjava da čak 90 odsto predmeta otpada na razne vrste komunalnih dugova komunalnim preduzećima poput novosadske „Informatike”. Osim njih, tu su i dugovanja za gas, struju. Česte stranke privatnim izvršiteljima su i vodovodi, preduzeća koja brinu o čistoći, toplane. Preduzetnici i pravna lica često nisu u objedinjenom sistemu računa. Zato  se ta preduzeća kod preduzetnika pojavljuju pojedinačno.

Pojeftinjenje, čija primena počinje od 1. februara, nije jedina promena koja čeka izvršitelje ove godine kada su u pitanju tarife. Trenutno su one pod lupom nadležnih u Ministarstvu, a nove bi trebalo da budu usvojene za nekoliko meseci i da počnu da se primenjuju od sredine godine.

Nakon promena, više se ne bi događalo da dužnik plaća veću naknadu izvršitelju nego što iznosi dug. Izvršitelji su taj problem često rešavali tako što su se odricali svoje naknade da bi naplatili dug, posebno kada su to radili za račun klijenta s kojim su planirali saradnju na duge staze. Jer poveriocima je bitno da se dug efikasno naplati, a u politiku tarifa ne ulaze.

Sudski izvršitelji, njih 234 koliko ih je trenutno u Srbiji, imaju pune ruke posla. Pretprošle godine prosleđeno im je više od 700.000 neplaćenih komunalnih računa, a za tek minulu godinu ta brojka će biti i veća.

– Novi propis treba da obezbedi bolju zaštitu dužnika jer je tu bilo najviše primedbi, a i da pojeftini postupak pošto ni mi više nećemo plaćati takse državnim organima za dokumentaciju – rekla je ranije zamenica predsednika Komore privatnih izvršitelja Svetlana Mandić.

Kada postupak prinudne naplate stigne u ruke privatnog sudskog izvršitelja, on kreće u realizaciju duga. Da bi to ostvario, od MUP-a traži adresu dužnika, od Narodne banke, odnosno Registra računa, podatke o računima koje dužnik poseduje, a od Službe katastra informacije o nepokretnostima.

– Centralna banka nam ne naplaćuje podatke vezane za Registar računa koje nam na zahtev dostavlja, sli nam MUP naplaćuje 300 dinara za informacije o prebavalištu ili boravištu – objašnjava Svetlana Mandić. – Plaćamo i usluge Katastru. Osim toga, za pribavljanje tih dokumenata koji su neophodni za izvršenje naplaćujemo i naš rad, to je oko 1.000 dinara za svaki dokument i ide na teret dužnika.

D. Vujošević

Zastarevanje komunalija

Dužnici treba da znaju da komunalni dugovi zastarevaju za godinu dana, ali samo ako nema tužbe.

Budući zakon, čija se primena očekuje od jula, daje mogućnost dvostepene žalbe, a u pojedinim slučajevima i trostepene. Ali pre nego što se presavije tabak za žalbu i uopšte stigne do izvršitelja, nije zgoreg za dužnika da pokuša da se dogovori s poveriocima. Mnoga preduzeća su spremna na reporgrame, a ako se može, te pogodnosti treba iskoristiti pre svega jer je jeftinije a i manje stresno od posete izvršitelja i prinudne naplate.