Sintetika preuzima primat nad kokainom i heroinom

pre nedelju dana stigla je i zvanična potrda o njenom prisustvu. Neki mediji su čak objavili i spisak korisnika tog opasnog narkotika.

U različitim policijskim akcijama na teritoriji cele Srbije u toku prošle godine, po nezvaničnim podacima, zaplenjena je ukupno 1,6 tona različitih vrsta droge i više od 233.000 različitih vrsta sintetičkih droga. Policija je plenila ne samo drogu koju je pronašla u transportu ili uličnoj preprodaji već i onu proizvedenu u ilegalnim laboratorijama na području države.



U Srbiji se godišnje samo na heroin i sintetičke droge potroši oko 185 miliona evra. Oko pola tone heroina godišnje završi na ulicama, a za trgovinu sintetičkim drogama, koja je u izuzetnoj ekspanziji, izdvaja se oko 180 miliona evra godišnje, predočavaju u Međunarodnom odboru za kontrolu narkotika u Beču.



Kada je reč o sintetičkim drogama, one u Srbiju stižu iz Poljske, Holandije i Ukrajine. Ta droga se mnogo lakše švercuje od ostalih i ima mnogo jače efekte, ali uz manju cenu, pa je lako dostupna mladima. Zbog toga je u porastu prodaja svih hemijski proizvedenih droga, dodaju u toj međunarodnoj instituciji.



Analiza tržišta sintetičkih droga je otežana stalnom pojavom novih prekursora i sintetičkih droga. To direktno otežava i otkrivanje kriminalnih grupa koje se bave proizvodnjom i krijumčarenjem sintetičkih droga, predočavaju u MUP-u Srbije.

Policija navodi da je povećan i obim tzv. dizajnerskih droga, koje nastaju promenom molekularne strukture već poznatih sintetičkih droga da bi se izbegla postojeća zakonska regulativa kojom je propisana zabrana psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, dok su efekti korišćenja novih proizvoda ostali približno isti.



Geografski položaj Srbije omogućava da se deo krijumčarene sintetičke droge i prekursori zadrže na lokalnom tržištu, što povećava njenu dostupnost. Indikator aktuelnosti centralnobalkanske rute je i povećanje zaplena sintetičkih droga i prekursora u poslednjih pet godina. Tendencija permanentnog pojavljivanja novih sintetičkih droga, tzv. dizajnerskih droga i komponenti za njihovu proizvodnju na svetskom nivou, prisutna je i na lokalnom tržištu u Srbiji, o čemu govore i podaci o izraženom porastu broja novih zabranjenih sintetičkih droga i prekursora u poslednjih pet godina (sa 125 na 558).



Lokalno tržište sintetičkih droga u Srbiji snabdeva se i ilegalnom proizvodnjom u zemlji. Proizvodnja (amfetamin i metamfetamin) odvija se u iznajmljenim stambenim i poslovnim objektima, a prisutna je i tendencija izmeštanja u ruralne sredine.

„Pripadnici organizovanih kriminalnih grupa koje se bave proizvodnjom sintetičkih droga vešto prikrivaju nelegalne aktivnosti – legalnom proizvodnjom druge robe. Oni, takođe, angažuju specijaliste iz oblasti hemijskih nauka koji uglavnom nisu iz sveta kriminala, već lica koja za novčanu nadoknadu obavljaju proizvodnju i obučavaju članove organizovanih kriminalnih grupa za proizvodnju sintetičkih droga”, naveo je MUP Srbije u studiji o proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala.



Vrlo često se pojavljuju lica koja nisu hemičari niti poseduju znanja iz oblasti hemije, a edukuju ih članovi drugih narko-bandi. Povremeno se kao specijalisti pojavljuju lica iz zemalja u okruženju, najčešće iz Bugarske. Srbija je jedina zemlja na Balkanu, izuzev Bugarske, u kojoj je zabeležena proizvodnja amfetamina i metamfetamina. Organizovane kriminalne grupe u proizvodnji amfetamina u Srbiji najčešće koriste metodu poznatu pod nazivom leuckart. Nju karakteriše proizvodnja u kućnim uslovima i to što se u većini slučaja proizvodi i BMK 43, (benzil-metil-keton), koji je osnovni prekursor za proizvodnju amfetamina.



Ilegalne laboratorije za proizvodnju metamfetamina su najčešće klasifikovane kao tzv. kuhinjske laboratorije i u njima se koristi vrlo dostupna oprema, poput vatrostalnih posuda, grejnih tela, staklene kuhinjske opreme, plastičnih kofa, kanti i drugo. Komponente za BMK 43 su osnovni prekursor za proizvodnju amfetamina.

Organizovane kriminalne grupe i kriminalne grupe proizvedenu sintetičku drogu skladište, a potom krijumčare i distribuiraju na ilegalna tržišta. Za krijumčarenje se koriste kuriri, skrivene šupljine prevoznih sredstava i međunarodne pošiljke.



Organizovane kriminalne grupe iz Srbije centralnobalkanskom i severnobalkanskom rutom krijumčare heroin i marihuanu prema Zapadnoj Evropi i tako stečeni profit ulažu u kupovinu sintetičkih droga,  hemikalija i opreme za njihovu proizvodnju. Za krijumčarenje koriste teretna i putnička vozila (najčešće šupljine u konstrukciji ili posebno napravljene bunkere), a istim rutama, samo u suprotnom smeru, krijumčare sintetičke droge i prekursore, koje se potom distribuiraju u Srbiji, za potrebe lokalnog tržišta.



Organizovane kriminalne grupe su mešovitog nacionalnog sastava i čine ih Srbi, Crnogorci, Turci, Bugari, Makedonci i drugi, u zavisnosti od zemlje porekla prekursora, zemlje u kojoj se organizuje proizvodnja i tržišta na kojima će se vršiti dalja distribucija.



M. Bozokin

Tableta ekstazija pet evra



Na lokalnom tržištu tableta ekstazija se nudi po tri do pet evra u većim gradovima (Beograd i Novi Sad), do deset evra u manjim sredinama, dok se kilogram amfetamin-sulfata nudi po 3.000 evra. Kada je reč o starosnoj dobi korisnika amfetamina, u pitanju je manje od jedan odsto populacija od 18 do 64 godine, a učestalost konzumiranja za mesec dana iznosi 0,1odsto.