Sedamnaest godina bez konačnog sudskog epiloga za ubistvo Boška Buhe

Krivični proces optuženima, takozvanoj Makinoj grupi, nije doneo rešenje. Četvorica optuženih, od kojih su trojica bili uhapšeni u oktobru 2002: Nikola Maljković, Dragan Ilić Limar i Vladimir Jakšić, zvani Karlos, te Željko Maksimović Maka, koji nikad nije pronađen, nepravosnažno su oslobođeni optužbi još pre decenije i po, ali ni dvanaest godina od ukidanja te presude suđenje im nije ponovljeno. Sud je, naime, našao da nije celishodno ponavljati suđenje u odsustvu čak trojice optuženih, s obzirom na to da se Maljkoviću i Jakšiću, nakon što su pušteni iz pritvora, izgubio svaki trag pa je pravosuđu ostao dostupan jedino optuženi Dragan Ilić Limar.  

Načelnik beogradskog MUP-a od 2001. do 2002. godine, a potom pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a, policijski general Boško Buha ubijen je u Beogradu 10. juna 2002. godine, oko 2.40 časa posle ponoći, hicima iz automatskog oružja na parkingu ispred hotela „Jugoslavija” dok je otključavao vrata svog yipa.

Posle višemesečne opsežne istrage, policija je posumnjala na takozvanu Makinu grupu, a kao vođa grupe označen je Željko Maksimović Maka, kao izvršilac ubistva Nikola Maljković, dok su kao pripadnici grupe sumnjičeni Vladimir Jakšić, kao osoba za praćenje, a zbog oružja Dragan Ilić Limar.

Tokom istrage u periodu jun–oktobar 2002. godine, kako je tada saopšteno, informativni razgovori obavljeni su s više desetina  ljudi, a u oktobru je u beogradsku policijsku stanicu na razgovor bio priveden i čuveni slikar Dragan Malešević Tapi, koji je tada tamo i preminuo usled bolesti srca, pod okolnostima o kojima javnost nikad nije obaveštena.

Krajem oktobra 2002. godine pohapšeni su osumnjičeni Nikola Maljković, Dragan Ilić Limar i Vladimir Jakšić Karlos. Osumnjičeni Ilić i Maljković su kasnije ispričali da su u njihovom hapšenju učestvovali i pripadnici „zemunskog klana” i da su tom prilikom teško pretučeni i mučeni radi iznuđivana priznanja. Odbrana je negirala bilo kakvu poveznost optuženih s ubistvom Boška Buhe. Optuženi Dragan Ilić Limar je na suđenju pred Specijalnim sudom tvrdio da su mu prilikom torture grupe ljudi, polomljeni lobanja, vilica, nos, da su mu lomili prste čekićem i zakucavali eksere u šake.

Advokat Borivoje Borović, koji je branio Maljkovića, svojevremeno je izjavio za medije da su Maljkoviću, pre nego što je predat policiji, bile slomljene obe ruke, lopatice i nekoliko rebara. O prebijanju Maljkovića i Ilića na suđenju su svedočili pojedini „zemunci”, ali i bivši pripadnik JSO-a Milorad Ulemek Legija.

Optužba protiv Nikole Maljkovića pozivala se na posredne sumnje – iskaz Slobodana Resimića, zvanog Sloba Talijan, koji je taj svedok dao istražiteljima, a kasnije povukao,tvrdeći da ga je dao „pod prisilom”. 

Po navodima optužbe, Resimić je ispričao da mu je, nakon što se dogodilo Buhino ubistvo, Maljković rekao „sašio sam ga”, pa je iz toga zaključio da ga je on ubio. 

Optužnica tadašnjeg Okružnog tužilaštva u Beogradu sumnjičila je okrivljene i da su planirali atentate na tadašnje državne funkcionere Zorana Đinđića i Čedomira Jovanovića, nekadašnjeg šefa DB-a Jovicu Stanišića i lidera radikala Vojislava Šešelja.

Specijalni sud u Beogradu okončao je suđenje 18. novembra 2004. oslobađajućom presudom, koju je sudsko veće obrazložilo stavom da nema dokaza da su optuženi počinili krivična dela za koja se terete – ubistvo generala Buhe – i da su planirali ubistva još nekoliko osoba. 

Istom presudom, po optužbama za nelegalno posedovanje oružja, Maljković je bio osuđen na tri i po godine zatvora, Ilić na četiri, a Jakšić na godinu.

Vrhovni sud Srbije je odlukom od 28. oktobra 2005. godine ukinuo prvostepenu presudu po žalbi Tužilaštva, i naložio ponavljanje suđenja.

J. Jakovljević