Saradnja s marginalizovanim grupama povećava bezbednost

neophodnih odluka, primetno uhodala savremeniji način rada u lokalnoj zajednici, u kojem se uspostavljaju kontakti i partnerstva sa stanovništvom i na taj način je saradnja na nivou grada otvorenija, ocenjuju u novosadskoj Policijskoj upravi. To se, kako kažu, ogleda kroz odnose sa  Savetom za bezbednost, Koordinacionom telom za suzbijanje nasilja u osnovnim i srednjim školama, mesnim zajednicama, a pre svega saradnjom s predstavnicima nacionalnih manjina ili ugroženih socijalnih grupa (LGBT populacija, romska zajednica, udruženja osoba s invaliditetom i različitim smetnjama...), odnosno marginalizovanim grupama koje se lako mogu naći u osetljivoj situaciji kad se radi o bezbednosti.

– Policija nastoji da reši probleme građana iz naše nadležnosti kroz partnerski odnos, na način koji će uključivati više nadležnih i samih građana – kaže za „Dnevnik“ oficir u Policijskoj upravi u Novom Sadu Dejan Drobnjak. – Neke akcije daju dobre rezultate tek posle izvesnog vremena uz multidisciplinarni pristup. Na primer, ako imamo prijavljeno slušanja glasne muzike na određenoj lokaciji, uključićemo i Ekološku inspekciju, Komunalnu policiju i druge pa ćemo trajnije da rešimo problem. Takođe, do pre nekoliko godina bilo je čudno da neko prijavi krivično delo ili prekršaj koji je motivisan time što je neko pripadnik LGBT populacije. Pripadnici svake marginalizovane grupe su nakon sastanaka s nama mogli uvideti da smo mi profesionalci koji štite sve pođednako.

Drobnjak ističe saradnju sa Savetom Skupštine grada za bezbednost. Kao primer navodi da je jedna od inicijativa bila uvođenje biciklističkih patrola, takođe postoji skorašnji predlog da se poboljša infrastruktura na Ribarskom ostrvu zbog pojačanog prisustva gostiju u večernjim satima u ugostiteljskim objekatima na toj lokaciji pa bi valjalo da se tamo uvede video-nadzor uz poboljšanje osvetljenja i asfaltiranje pristupnih saobraćajnica.

- Na sastancima s predstavnicima građana rešavaju se tekući problemi uz zajedničku komunikaciju s drugim službama, na primer ako se pojavi problem yepnih krađa, odmah reagujemo. Imali smo razgovore i o problemu vožnje bicikala i ulaska vozila u pešačku zonu u centru grada – kaže naš sagovornik. 

On  je naveo kao dobar primer i saradnju s Koordinacionim telom za suzbijanje nasilja u osnovnim i srednjim školama.

– Tu aktivno učestvujemo i predlažemo mere radi podizanja stepena bezbednosti u školama i njihovoj okolini. Između ostalog, radimo na obuci učenika o evakuaciji, po potrebi na pretresu i pregledu torbi, zaključavanju dvorišta. Takođe, imamo sastanke s mesnim zajednicama, na kojima se rešavaju lokalni problemi u vezi s bezbednošću pa se uključuju pojačane patrole ako to situacija nalaže, ali i saobraćajni – bahato parkiranje vozila, osvetljenje...

Drobnjak ističe i sradnju s romskom zajednicom.

– Obilazili smo sva romska naselja u gradu i imali sastanke na terenu sa žiteljima tih delova grada, napomenuli smo im problem neposedovanja ličnih dokumenta, ali smo tamošnje stanovništvo pozvali i na inkluziju, odnosno da završe obuku u Policijskom centru u Sremskoj Kamenici i konkurišu za posao policajaca jer je procenjeno da u našim redovima u sektoru bezbednosti nema dovoljno policajaca Roma. Zatim, sprovodili smo projekte saradnje i partnerskog odnosa s navijačkim grupama pod nazivom „Samo je fer-plej navijač naš dvanaesti igrač“, i tim povodom smo držali predavanja u školama, da bismo uticali na smanjenje navijačkog huliganstva. U tome smo znatno i uspeli pa tako u poslednje tri godine slike na utakmicama nisu iste jer se sada radi o bezbednijim i prihvatljivijim okruženjima, bez lomljava i uništavnja stvari, a biće još bolja – priča Drobnjak.  Novosadska Policijska uprava ne zaustavlja se ni na tome:

– Redovno držimo predavanja i mnogobrojnim učenicima na temu bezbednosti. Na primer, o zloupotrebama preko interneta i o drogama, ali i o vršnjačkom nasilju i saobraćaju. U 29 vaspitno- obrazovnih ustanova, osnovnih i srednjih škola, prisutni su školski policajci, zaključio je Dejan Drobnjak.

M. Vujačić

Pomoć gluvonemima

Pored pomenutih projekta, napominje i predlog projekta o nasilju u porodici, gde bi, između ostalog, evidentirane žrtve nasilja u porodici imale obuku i za veštine samoodbrane.

– Takođe, planiramo i uvođenje komunikacije telefonskim porukama za gluvoneme, da bi ti ljudi mogli da prijavljuju krivična dela i prekršaje SMS-om. Imali smo slučaj razbojništva pre tri godine na Novom naselju, kad je gluvonema žrtva morala preko računara „Skajpom“ da kontaktira prijatelja u Kraljevu da bi mu, pod velikim stresom, znakovnim jezikom objasnio da je opljačkan, a da bi ovaj policiji nakon sata prijavio događaj – priča naš sagovornik.