SAČEKUŠE STARI METOD OBRAČUNA: Markuša ubio profesionalac
NOVI SAD: Novosadska policija još traga za osobom koja je u petak uveče u sačekuši ispalila smrtonosne hice u Marka Markuša (29) iz Novog Sada, na parkingu ispred sportske hale nedaleko od hotela „Sajam”.
U Markuša, sina nekadašnjeg funkcionera policije, nepoznati napadač je, kako saznajemo, ispalio šest-sedam metaka iz pištolja. Zadobijene povrede su bile teške, s obzirom na to da su meci završili u gotovo svakom delu mladićevog tela. Markuš je, uprkos naporima lekara Urgentnog centra da ga reanimiraju, ubrzo podlegao ranama.
Napadač, za koga se veruje da je profesionalac i da je imao pomagače, u 21.40 je pucao iz mraka u trenutku kada je Markuš prilazio „mercedesu” udaljenom od hale svega nekoliko metara. Budući da su na kolima američke registarske oznake, i da takvih tablica nema mnogo u Novom Sadu, inspektori ne isključuje mogućnost da je sada pokojni Markuš kobne večeri vozio kola svog zeta, bivšeg košarkaša Darka Miličića, koji se oženio njegovom rođenom sestrom.
Po dosadašnjim saznanjima, Markuš je te večeri bio na fudbalu u hali. Kada se s torbom uputio prema kolima, napadač, koji ga je, po svemu sudeći, čekao, pucao je u njega, posle čega je pobegao, najverovatnije peške. S višestrukim povredama, Markuša su odmah privatnim kolima prevezli do Urgentnog centra, udaljenog oko kilometar odatle, ali mu, nažalost, nije bilo spasa. Povrede su bile smrtonosne.
Moramo, nažalost, da se suočimo s činjenicom da smo postali država u kojoj se švercuje mnogo droge (Marko Lopušina)
Ko je i zbog čega pucao u tog dvadesetdevetogodišnjaka, među Novosađanima poznatog po učestvovanju u mnogobrojnim incidentima u gradu, koji je još kao maloletnik dolazio u sukob sa zakonom, utvrdiće se istragom.
Markuševo ubistvo poslednje je u nizu ubistava izvedenih na način karakterističan za kriminalne obračune. U poslednjih pet i po godina u Srbiji i Crnoj Gori izvršeno je 98 takvih likvidacija, a žrtve su uglavnom imale kriminalnu prošlost.
U klasičnoj sačekuši 28. februara 2015. godine u Novom Sadu su ubijeni Nenad Opačić i njegova supruga.
Napadi vatrenim oružjem iz sačekuša bilo je i lane. U Novom Sadu je 24. januara, usred bela dana, ispred jedne škole pucnjima iz vatrenog oružja ranjen muškarac koji je došao po dete. Pet meseci kasnije, pokušano je ubistvo Kotoranina Slobodana Kašćelana i njegovog telohranitelja Vladana Vukčevića iz Herceg Novog.
Za sada nije do kraja utvrđeno da li je napadač na „audi” cetinjskih tablica, u kojem su bili Kašćelan i Vukčević, pucao s motora ili ih je presreo peške u Ulici Vase Stajića, ali je definitivno znao tačno vreme i mesto gde će se pojaviti. Na „audi” je ispaljeno petnaestak metaka, od kojih je nekoliko prošlo kroz staklo na vratima vozača i zadnje staklo, dok su neka zrna izbušila i vrata.
Kašćelan se smatra vođom jednog od kotorskih klanova, a u Novi Sad se sklonio od policijskih istraga, ali i zbog učestalih pucnjava u Kotoru u kojima je i sam bio meta.
Na jednog muškarca u Ulici Miše Dimitrijevića 8. septembra 2016. dvojica su ispalila više hitaca, a zatim se automobilom udaljili s mesta događaja velikom brzinom.
U klasičnoj sačekuši pre godinu ubijena je fitnes instruktorka Teodora Kaćanski (30) iz Novog Sada, na koju je pucao nepoznati napadač na novosadskom Telepu. Podsetimo, Teodora je 19. novembra 2016. godine oko 18 časova ranjena s više hitaca na parkingu u Somborskoj ulici kod broja 8, a preminula je 22. novembra uveče u Kliničkom centru Vojvodine.
Na nju je pucano u trenutku kada je sa suvozačevog mesta prešla na vozačevo da preparkira automobil „rejndž rover” beogradskih tablica ispred zgrade u kojoj je živela s momkom. Po rečima ljudi koji su se zatekli u blizini posle događaja, tada je iz žbunja izleteo napadač i iz „tetejca” ispalio pet hitaca u devojku, a zatim pobegao. Veruje se da je Teodora ubijena greškom, a da je meta bio njen dečko.
U Srbiji 58 organizovanih bandi
Na teritoriji Republike Srbije deluje 58 organizovanih kriminalnih grupa. Po nivou organizovanosti, 8,6 odsto grupa je visokog nivoa, 44,9 odsto srednjeg i 46,5 niskog nivoa, saopštio je MUP Srbije u svojoj studiji „Procena pretnje od teškog i organizovanog kriminala”, prezentovanoj javnosti pre dve godine.
Dominantna kriminalna aktivnost je krijumčarenje i trgovina drogom, čime se bavi 86,2 odsto organizovanih kriminalnih grupa.
Kriminalnu aktivnost sprovode u zemljama porekla droga, na rutama krijumčarenja i u zemljama odredišta, pri čemu ostvaruju saradnju s inostranim organizovanim kriminalnim grupama. Osim te kriminalne aktivnosti, sprovode i druge, kao što su krijumčarenje vatrenog oružja, krijumčarenje i rasturanje falsifikovanog novca, razbojništva, teške krađe, prevare, krađa vozila, zelenašenje, pranje novca.
"Sačekuše su se vratile na ulice Beograda i Novog Sada, ali i drugih naših gradova, i sve više uzimaju danak", ukazuje za „Dnevnik” dobar poznavalac prilika u srpskom podzemlju Marko Lopušina
"Devedesetih godina prošlog veka, u vreme sankcija, ratova, bujanja kriminala svih vrsta, srpska mafija je ojačala krijumčareći gorivo, cigarete, drogu. Domaće tržište ubrzo je postalo tesno za sve grupe pa su počela međusobna ubijanja. Govorili su da je „bara” mala a „krokodila” je mnogo pa su počela ubistva. To je u akciji „Sablja” 2003. godine sasečeno jer je većina pripadnika tih grupa završila iza rešetaka a razbijena je i njihova narko-mreža", dodaje Lopušina.
Zatišje u likvidacijama, međutim, bilo je kratkog veka. Stasale su neke nove grupe koje su se okrenule švercu droge.
"Moramo, nažalost, da se suočimo s činjenicom da smo postali država u kojoj se švercuje mnogo droge. Jesmo tranzitna zemlja za valjanje heroina, kokaina, marihuane i drugih droga, ali veliki deo i ostane kod nas. I ovoga puta je mnogo „krokodila” a „bara” je i dalje mala", ističe Lopušina.
Kaže da su sačekuše su posledica takvog stanja.
"U borbi za prevlast na narko-tržištu, koje znači i mnogo novca, ne preza se od ubistava iz zasede, postavljanja bombi... Ako se uzme u obzir da je mnogo oružja u ilegalnom posedu, a koje se u najvećoj meri koristi za takve obračune, takve likvidacije nisu veliko iznenađenje", zaključuje Lopušina
M. Bozokin