Sabou 40 godina zatvora za ubistvo supruge i bebe

Odlukom veća, kojem je predsedavao sudija Borivoj Pap, on ostaje u pritvoru u kojem je oko dve godine (od 17. avgusta 2016. godine), do upućivanje na izdražavanje kazne.

Prilikom obrazlaganja presude, predsedavajući petočlanom veću nabrojao je mnogobrojne povrede na žrtvama, ubodne rane, razderotine, oguljotine, podlive, ogrebotine, nagnječenja, ali i naveo da je veće imalo posebno u vidu reznu ranu na prednjem delu Slavičinog vrata koja je išla skroz do kičmenog stuba.

Mnoge povrede su nanete na veoma sličan način pa je sud prihvatio mehanizme nanošenja povreda iz optužnog akta, a odbio stav odbrane da je okrivljeni usmrtio suprugu nakon svađe, zato što ju je, navodno, zatekao s nožem u ruci, pošto je ona prethodno, navodno, ubila njihovu bebu. 

Sudija Pap je napomenuo, obrazlažući presudu, da je sud izrekao jedinu moguću kaznu za tako izraženu brutalnost, odnosno maksimalnih 40 godina zatvora.

– Sud je u celosti prihvatio navode da je delo počinjeno na način kako je to opisano u optužnom aktu, da je on lišio života suprugu Slavicu, ali i četvoromesečnu Nikolinu – rekao je sudija Pap. – Na odluku suda značajno su uticali iskazi svedoka, ali i nalazi sudskih veštaka za oblast sudske medicine, neuropsihijatrije i DNK tragove. Utvrđeno je da se okrivljeni vratio kući uveče, svedoci su čuli svađu, buku i plač bebe, što ukazuje na to da je ona tada bila živa. Isto tako, veštaci su ustanovili da su bitne povrede nanete na identičan način. Posebno ističem da je delo je počinjeno nad nemoćnom četvoromesečnm bebom: njoj je stiskom ruke slomljena lobanja pa prerezan vrat, a obe žrtve su preminule na licu mesta.

Sudija je naveo da je i ponašanje okrivljenog nakon što je usmrćena njegova ćerkica bilo neubičajeno jer nije zvao Hitnu pomoć, policiju, prijatelje ili rodbinu, a posle svega je napustio mesto dgađaja sa stavarima i dokumentima, što ukazuje na to da je otišao s planom da duže odsustvuje.

Sud je prihvatio nalaze i mišljenja tima sudskih veštaka koji su  ocenili da je neuračunljivost okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela isključena.

S druge strane, branilac okrivljenog advokat Dragan Čolić je bio na stanovištu da je njegov branjenik počinio „obično” ubistvo Slavice i da je njegov branjenik to priznao, te da mu to treba uzeti kao olakšavajuću okolnost. On je zamerio što Saboa nisu poslali na posmatranje u neku ustanovu, odnosno dopunsko veštačenje.

Izricanju presude prethodile su završne reči u kojima je zamenica višeg javnog tužioca Aleksandra Lučić Pfajfer navela da je okrivljeni bio sklon alkoholu, da je pare trošio na piće i kafanu, a u kuću ostavljao po 200 dinara za dan.

– Po rečima svedoka, često je dolazio kući pijan, bio je ljubomoran, i zbog toga su neretko izbijale svađe. Slavica je to veoma teško podnosila, a okrivljeni je, da bi svoju krivicu umanjio, nju predstavio kao majku-ubicu –  kazala je u završnoj zamenica VJT-a Lučić Pfajfer.

Optuženi Sabo je nemo, bez ikakvih pokreta, pratio glavni pretres i potupno mirno je primio presudu, kao da ga ona ne dotiče. Gledao je sve vreme pred sebe, zureći u prazno.

Otac pokojne Slavice Duško Đurđić je, posle objaljivanja presude, kazao da smatra da je ona korektna i pravedna, ali i napomenuo činjenicu da mu ništa neće vratiti ćerku i unuku.

– Slavica je bila dobra, volela je ljude, ali je bila prilično povučena i imala je probleme sa zdravaljem od samog rođenja – rekao je Duško Đurđić.

On je ukazao na ponašanje okrivljenog, koji se, po njemu, ponašao neshvatljivo bez emocija.

Branilac okrivljenog advokat Čolić najavio je žalbu na presudu.

M. Vujačić