Radonjić traži dokument „Ford“

 koje je nastavljeno u Specijalnom sudu u Beogradu, optuženi Milan Radonjić obavestio je sudsko veće da se obratio Bezbednosno-informativnoj agenciji u vezi s određenim dokumentima Resora državne bezbednosti, u koja su, kako je naveo, tokom istrage slučaja „Ćuruvija”, prikupljene informacije od više osoba kao „izvora informacija i kroz operativno-tehničke mere“. 



– Jedno od lica od kojih su prikupljane informacije je i Aleksandar Tijanić, a reč je o dokumentu pod radnim nazivom „Ford“ – rekao je Milan Radonjić.  Proces je nastavljen izvođenjem pisanih dokaza, zapisnika o izjavama svedoka koji su u međuvremenu preminuli.

Izvršen je uvid u iskaze bivšeg direktora Radio-televizije Srbije Aleksandra Tijanića i nekadašnjih policijskih funkcionera Srbislava Ranđelovića i Gvozdena Gagića, date 2007. godine istražiteljima koji su prikupljali informacije u istrazi koja je i tada trajala. 



Takav iznenadni raspored jučerašnjeg izvođenja dokaza usledio je zbog izostanka oba svedoka  čije je ispitivanje bilo najavljeno. Nije došao Dušan Mihajlović, bivši ministar policije u mandatu od 2001. do 2004. godine, koji bi trebalo da svedoči o saznanjima do kojih se došlo tokom istrage u slučaju „Ćuruvija” u tom u periodu.



Mihajloviću sudski poziv za svedočenje nije uručen jer ga, kako je obavešteno sudsko veće, nema ni na jednoj od dve adrese poznate sudu.

Nije se pojavio ni svedok Dejan Nikolić, pripadnik bivše policijske grupe „Poskok”.Advokat odbrane Vladimir Marinkov izjavio je novinarima ispred zgrade Specijalnog suda da iskazi trojice sada pokojnih svedoka, koji su od juče deo dokazne građe, imaju istu validnost za postupak kao i iskazi većine ostalih svedoka jer niko nema konkretna saznanja o mogućim izvršiocima.

Iskaz Aleksandra Tijanića interesantan je, po Marinkovljevim rečima, zbog stavljanja u politički kontekst celog tog perioda 1999. godine.  – Tijanić ukazuje na ono o čemu odbrana sve vreme priča: da tadašnja vlast, kojoj se to inputira, nije imala razlog da ubije Ćuruviju – kaže Marinkov, i dodaje da se samim tim opovrgavaju i optužbe koje se u tom kontekstu i prispisuju okrivljenima.

Postupak se vodi protiv nekadašnjeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, bivšeg načelnika beogradskog DB-a Milana Radonjića, bivšeg glavnog inspektora Druge uprave DB-a Ratka Romića i operativca Miroslava Kuraka. Optužnica tereti Kuraka za izvršenje ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999, Romića da mu je u tome pomogao, dok je Marković osumnjičen da je „sačinio plan i podstrekao Radonjića”, a okrivljeni Radonjić da je potom „dogovorio realizaciju s Kurakom i Romićem i obezbedio logistiku”.



Okrivljeni od početka procesa u potpunosti odbacuju optužbe i tvrde da su „neistinite i iskonstruisane da bi se ocrnila i razbila Služba državne bezbednosti i bivši režim”. 



J. Jakovljević