Podneto više od 300 pritužbi na rad sudova

Kako za „Dnevnik” kaže portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić, od ukupnog broja pritužbi, 234 je podneto na rad Apelacionog suda u Beogradu, a ukupno 67 na rad viših i osnovnih sudova koji potpadaju pod jurisdikciju tog suda. 

„U kategoriju osnovanih pritužbi na rad Apelacionog suda u Beogradu razvrstane su sve one kod kojih je sudiji slata urgencija za brže donošenje odluke jer je predmet obuhvaćen Programom rešavanja starih predmeta u 2017. godini, a u vreme podnošenja pritužbe protekao je rok određen Programom za rešavanje tog predmeta ili je znatno prekoračen zakonski rok u izradi pisanog otpravka odluke. Po pitanju zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao osnovane pritužbe na rad sudija Apelacionog suda tretirane su one koje se odnose na prekoračenje uobičajenog roka rešavanja tih predmeta u tom sudu“, navela je Mirjana Piljić. 

Za 32 pritužbe je nađeno da su neosnovane, 51 je svrstana u kategoriju nenadležnih, dok su 63 ostale nerazmotrene.

Osnovanost pritužbi na rad ostalih sudova cenjena je, napominje Piljić, na osnovu izveštaja suda na čiji rad se pritužba odnosi, uz uzimanje u obzir uobičajenih rokova zakazivanja ročišta i glavnih pretresa u tom sudu, Programa rešavanja starih predmeta, kao i drugih okolnosti koje su od značaja za ocenu osnovanosti pritužbe.

Kao osnovane pritužbe tretirane su i one koje se odnose na predmete koji su po zakonu hitni, a u kojima odluka po žalbi nije doneta u primerenom roku. Pri tome, posebno je vođeno računa o tome da li je pritužba osnovana samo na rad suda ili i na rad konkretnog sudije koji u vreme podnošenja pritužbe zadužuje predmet.

U postupku rešavanja po podnetim pritužbama, kako objašnjava Mirjana Piljić, sudska uprava prikuplja sva potrebna obaveštenja u cilju utvrđivanja njihove osnovanosti.

„Ukoliko se utvrdi osnovanost pritužbe, preduzimaju se sve potrebne mere radi ubrzanja donošenja odluke u pravnoj stvari na koju se pritužba odnosi, a o čemu se obaveštava i pritužilac. U slučaju osnovane pritužbe na dugo trajanje postupka, uprava suda prati postupanje svih sudova u čijoj nadležnosti se nađe taj predmet i po potrebi preduzima mere da bi se dovelo do pravnosnažnog okončanja postupka u toj pravnoj stvari. Tako formirana pritužba se ne arhivira sve dok se pravnosnažno ne okonča postupak na koji se odnosi“, naglašava Mirjana Piljić.

Analizom osnovanih pritužbi na rad Apelacionog suda u Beogradu u prvoj polovini ove godine utvrđeno je da se sve odnose na rad Građanskog odeljenja i Građanskog odeljenja  za radne sporove, da je veliki broj osnovanih pritužbi posledica konstantog priliva velikog broja novih predmeta koji su „stari” po inicijalnom aktu, kao i složenosti većine predmeta, koji iziskuju obimnu pripremu pre iznošenja na sednicu veća, a i u toku izrade pismenog otpravka odluke. Analize pokazuju da je velikom broju osnovanih pritužbi doprinelo i to što je nemali broj predmeta koje taj sud zadužuje hitan za odlučivanje pa je činjenica da su ti predmeti prekoredno rešavani svakako uticala i na to da broj nerešenih „starih” predmeta bude veći.

Takođe, po rečima portparolke Apelacionog suda, sve pritužbe u krivičnim predmetima u prvoj polovini ove godine su podnete zbog nezadovoljstva donetim odlukama, a s obzirom na to da ta vrsta kontrole nije u nadležnosti predsednika suda, svrstane su u kategoriju nenadležnih pritužbi, o čemu su podnosioci obavešteni.

Apelacioni sud je, napominje Mirjana Piljić, uspostavio jedinstveni mehanizam za beleženje pritužbi, a viši i osnovni sudovi koji potpadaju pod jurisdikciju beogradske apelacije imaju obavezu da, shodno Uputstvu o postupanju po podnetim pritužbama, na svaka tri meseca dostavljaju izveštaje.

J. Jakovljević