Oznaka „službena tajna” pred Ustavnim sudom

 kojima je, kako ocenjuje podnosilac inicijative, Savet za borbu protiv korupcije, uveden novi stepen tajnosti podataka s oznakom „službeno“, koji nije predviđen zakonom. 

Savet konstatuje da se, osim postojećih, Zakonom o tajnosti podataka propisanih stepena tajnosti podataka: državna tajna, strogo poverljivo, poverljivo i interno, izmenjenom Uredbom o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, koja je objavljena u „Službenom glasniku“ od 6. maja ove godine, u zakonom određeni sistem tajnosti podataka, podzakonskim aktom uvodi još jedan stepen tajnosti – „službeno“ – za čije određivanje ne postoje jasni kriterijumi.



Za Savet je, kako saopštava to nezavisno telo, „sporno i donošenje navedene Uredbe od Vlade u tehničkom mandatu jer to ne spada u krug poslova koji su zakonski dozvoljeni tehničkoj Vladi“.

U inicijativi se obrazlaže da je izmenama Uredbe o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave dodata i „sporna odredba da se akti i predmeti koji sadrže podatke koji nisu određeni kao tajni podaci, ali koji su po svojoj prirodi osetljivi i zahtevaju ograničenu distribuciju, označavaju oznakom ’službeno’“.



„Pri tom nije definisano koji podaci se mogu tretirati kao osetljivi, ko određuje koji su podaci osetljivi, i na koga je distribucija ograničena. Propisano je i da se dalje rukovanje aktima s tom oznakom detaljnije uređuje Upustvom o kancelarijskom poslovanju i Uredbom o elektronskom kancelarijskom poslovanju. Napominjemo da ni Uredba o elektronskom kancelarijskom poslovanju organa državne uprave, niti Upustvo o kancelarijskom poslovanju organa državne uprave ne uređuju niti opšte niti detaljno rukovanje aktima s oznakom ’službeno’“, piše u inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti.



Savet za borbu protiv korupcije smatra da „bilo koje ograničenje pristupa informacijama na osnovu oznake zbog osetljivosti podataka, koja nije predviđena Zakonom o tajnosti podataka, automatski predstavlja kršenje Ustava i zakona Republike Srbije”.

„Time nije samo ugroženo Ustavom i zakonom garantovano pravo na pristup informacijama od javnog značaja već je omogućeno da se prikriju informacije od značaja za borbu protiv korupcije”, navodi Savet.



„Odredbom člana 17 Zakona o Vladi propisano je da Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

„Odredbom člana 123, tačka 3, Ustava propisano je da Vlada donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona. Odredbom člana 51 Ustava propisano je da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja. Odredbom člana 195 Ustava propisano je da svi podzakonski akti Republike Srbije  moraju biti saglasni zakonu.





„Odredbom člana 8, stav 1, Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, propisano je da pravo na pristup informacijama od javnog značaja može biti ograničeno samo izuzetno, ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljnije povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu ili zakonu.



„Odredbom člana 1 Zakona o tajnosti podataka uređuje se sistem određivanja i zaštite tajnih podataka, i izričito se precizira da je taj sistem jedinstven. Odredbom člana 8 tog zakona propisano je da se kao tajni podatak može odrediti podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Ti podaci se naročito odnose na: nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti, zatim, na odnose Srbije s drugim državama.



J. Jakovljević