Održana sednica po žalbi na oslobađajuću presudu Šešelju
HAG: Sednica po žalbi haškog tužilaštva na oslobađajuću presudu predsedniku Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju održana je danas pred Žalbenim većem Mehanizma za međunarodne krivične sudove u Hagu.
Kako je Šešelj odbio da učestvuje u žalbenom procesu i da prisustvuje današnjem zasedanju, njegova procesna prava zastupala je američka pravnica Kolin Roan, koju je imenovao Mehanizam.Žalbeno veće nema rok u kojem treba da donese presudu.
U saopštenju Mehanizma se navodi da je Tužilaštvo na sednici tvrdilo da je prvostepeno sudsko veće Haškog tribunala pogrešno primenilo pravo jer nije pružilo obrazloženo mišljenje i da je pogrešno tumačilo činjenice kada je Šešelja oslobodilo optužbi. Tužilaštvo je zahtevalo da Žalbeno veće preinači prvostepenu oslobađajuću presudu i proglasi Šešelja krivim za sve tačke optužnice, te da mu shodno tome izrekne kaznu.
Kao alternativu tužilaštvo je tražilo ukidanje presude uz nalog žalbenog veća da se Šešelju ponovi suđenje.Vojislav Šešelj ima priliku da odgovori na usmene argumente Tužilaštva u roku od 10 dana od trenutka kada primi transkript današnje sednice po žalbi na srpskom jeziku, navodi se u saopštenju Mehanizma.
Lider radikala je dao je ranije svoj pisani odgovor na žalbu tužilaštva, odbacivši sve njene navode, sa pozivom Žalbenom veću da žalbu odbije u celosti i potvrdi mu prvostepenu presudu.
On je posle 12 godina postupka, 2015. prvostepeno oslobođen svih optužbi da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Oslobođen je po svih devet tačaka optužnice: progon kao zločin protiv čovječnosti, ubistvo kao kršenje zakona i običaja rata, mučenje kao kršenje zakona i običaja rata, okrutno postupanje kao kršenje zakona i običaja rata, deportacija kao zločin protiv čovječnosti, nehumana đela i prisilno premještanje zločin protiv čovječnosti, bezobzirno razaranje grada kao kršenje zakona i običaja rata, uništavanje ili hotimično oštećivanje vjerskih i obrazovnih kao kršenje zakona i običaja rata, pljačkanje javne i privatne imovine kao kršenje zakona i običaja rata.
U pritvoru Haškog tribunala bio je od 2003. godine kada je dobrovoljno otišao u Hag, pa do novembra 2014. kada je pušten da se brani sa slobode zbog narušenog zdravlja.
On nije prisustvovao ni izricanju prvostepene, oslobađajuće presude 31. marta 2015.
