Odluka Specijalnog tužilaštva do kraja godine

s tužilačkog aspekta u naredni mesec dana, saznaje nezvanično „Dnevnik” iz visokih izvora bliskih Tužilaštvu za organizovani kriminal.– Dokumentaciju, nalaze veštačenja, sve što je prikupljeno tokom istrage, kako u slučaju prodaje „Sartida” 2002. godine, tako i u pogledu okolnosti pod kojima se 2002. godine kod privatne banke Nacionalne štedionice našao na korišćenju poslovni prostor nekadašnjeg Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP), trenutno se analizira u Tužilaštvu za organizovani kriminal, nakon čega će, u zavisnosti od procene ima li dokaza za sumnje o eventualnim zloupotrebama ili nema, tužilac doneti odluku, najkasnije do kraja decembra – navodi dobro obavešteni sagovornik „Dnevnika”.

U Izveštaju Republičkog tužilaštva o radu javnih tužilaštva na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2014. godini, u koji je „Dnevnik” imao uvid, navedeno je da „slučaj ’Nacionalna štedionica’ – prodaja poslovnog prostora ZOP-a – Tužilaštvo za organizovani kriminal je 20. decembra 2014. godine donelo naredbu o sprovođenju istrage protiv bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije. On se sumnjiči za nezakonito raspolaganje poslovnim prostorom Narodne banke Jugoslavije – Zavoda za obračun i plaćanje. Sumnjiči se za krivično delo zloupotrebe službenog položaja“.



U izveštaju Tužilaštva nija navedeno ime bivšeg guvernera NBJ-a protiv kog je doneta naredba o sprovođenju istrage, a po javno dostupnim informacijama, guverener sada bivšeg NBJ-a u periodu 28. novembar 2000. – 22. jul 2003. godine bio je bivši državni funkcioner Mlađan Dinkić, koji je od 2004. godine u Vladi Republike Srbije bio ministar finansija, a od 2007. do 2011. ministar ekonomije i regionalnog razvoja, i od 2012. do 2013. godine ponovo ministar finansija.



Istraga o slučaju „Nacionalna štedionica“ pokrenuta je na osnovu izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije koji je sačinjen pre više od decenije i 7. decembra 2004. godine dostavljen tadašnjoj Vladi.

Istragom o slučaju prodaje preduzeća „Sartid“ u toku 2002. i 2003. godine, koju je Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo 30. marta 2013. godine, obuhvaćeni su, pod sumnjom za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, Nemanja Kolesar, koji je, pre deceniju i po bio pomoćnik generalnog sekretara Vlade Srbije zadužen za praćenje pokretanja i sprovođenje stečaja u „Sartidu“, tadašnji stečajni upravnik „Sartida“ Branislav Ignjatović i sudija i bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević.



Po navodima u Izveštaju Republičkog tužilaštva o radu javnih tužilaštva u periodu 2013. godine, istraga slučaju „Sartid” obuhvata okolnosti: prenošenja mesne nadležnosti stečaja „Sartida“ i njegovih šest zavisnih preduzeća s Trgovinskog suda u Požarevcu na Trgovinski sud u Beogradu, zatim donošenja odluke stečajnog sudije kojom je koncern oslobođen svih dugova, koji su u vreme uvođenja stečaja iznosili najmanje 1,7 milijardu dolara, od čega su srpske banke potraživale oko 1,2 milijardu, a većina poverilaca imala je sredstva obezbeđenja za svoje potraživanje u vidu hipoteka i zaloga na nepokretnoj i pokretnoj imovini u „Sartidu“. Dalje, obuhvaćene su okolnosti pod kojima je „predsednik Trgovinskog suda, u svojstvu predsednika stečajnog veća u postupku stečaja poslovnih banaka koje su bile najveći poverioci 'Sartida', doneo rešenje kojim je odobreno brisanje sredstava obezbeđenja potraživanja ustanovljenih u korist Invest banke i Beogradske banke“.

„Na inicijativu stečajnog upravnika u postupku stečaja preduzeća 'Sartid' stečajno veće je donelo odluku i odobrilo prodaju preduzeća ’Sartid’ kupcu ’Ju-Es-stil’, nakon čega je stečajni upravnik 31. marta 2003. zaključio ugovor o prodaji po 23 miliona dolara. Na taj način su potraživanja poslovnih banaka postala nenaplativa i banke pretrpele štetu.



„Postupak prodaje ’Sartida’ je sproveden u toku stečaja a da pri tom nije izvršena procena vrednosti imovine ’Sartida’, nisu razmatrane druge ponude za kupovinu pomenutog preduzeća, niti se s drugim zainteresovanim kompanijama pregovaralo o eventualnoj kupoprodaji ’Sartida’. Tokom vođenja istražnog postupka izvršeno je ekonomsko-finansijsko veštačenje kojim je utvrđeno da je vrednost ’Sartida’ a. d. u vreme prodaje iznosila najmanje 40 miliona dolara. Te je, shodno tome, ’Sartid’ prodat po ceni 17 miliona dolara nižoj od najniže procenjene vrednosti preduzeća u vreme zaključenja ugovora“, piše o slučaju „Sartid” u informaciji Tužilaštva u koju je „Dnevnik“ imao uvid.



J. Jakovljević