Od početka godine u Srbiji ubijeno 15 žena

Po podacima Ministarstva pravde, broj žrtava porodičnog nasilja od početka 2020. godine iznosi 12.332, od kojih su 8.924, odnosno 72,4 odsto, ženskog pola.

– Kada je u pitanju broj žena ubijenih u porodičnom nasilju, od početka godine ih 15, što je nešto više u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme – kazala je za Tanjug koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, pod čijim je okriljem Sigurna kuća u Beogradu, Vesna Stanojević. Ona je dodala da se broj žena koji se javlja za pomoć Sigurne kuće nije ni smanjio niti povećao u vreme vanrednog stanja, od 16. marta do 6. maja, uvedenog radi sprečavanja širenja koronavirusa.

– U vreme vanrednog stanja nije bio povećan broj poziva za pomoć, iako je mnogo pisano o nasilju i svađama među partnerima... Ni posle vanrednog stanja nije povećan broj žena koje traže Sigurnu kuću, iako smo to očekivali – precizirala je Vesna Stanojević. Ona smatra da je razlog tome to što se ljudi sada više bave svojim zdravljem, zaštitom zdravlja, odmorima, te da u takvim okolnostima prevazilaze bračne nesuglasice.

Lekari u Srbiji su prošle godine tokom pregleda primetili i prijavili čak 4.105 slučajeva nasilja nad ženama, pokazao je najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama u sistemu zdravstvene zaštite u 2019. godini u centralnoj Srbiji bilo 3.138, što je 76 odsto, a u Vojvodini 928 – 23 odsto. Godinu ranije prijavljeno je 3.915 slučajeva nasilja nad ženama, od čega 3.054 u centralnoj Srbiji, a 828 u Vojvodini, dok je 2017. godine u našoj zemlji bilo 3.962 slučaja nasilja, 2.895 u centralnoj Srbiji i 1.025 u Vojvodini. U 2016. godini u Srbiji je bilo zabeleženo 3.378 slučajeva, u centralnoj Srbiji 2.456 i 885 u Vojvodini.

Kada je u pitanju primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Vesna Stanojević ukazuje na to da hitne mere koje su njime predviđene (udaljenje nasilnika iz stana, zabrana prilaženja žrtvi i komunikacije s njom), sprovodi policija kao ovlašćeni organ koji po pozivu dolazi na lice mesta. Smatra da policija ima dobre rezultate na tom planu, istovremeno ukazujući na to da se broj žena koje se obraćaju za pomoć Sigurnoj kući nije smanjio, odnosno promenio od početka primene Zakona u junu 2017. godine.

U Ministarstvu pravde za Tanjug kažu da su javni tužioci od početka ove godine podneli 10.999 predloga za hitne mere protiv nasilnika, a da su ih sudovi usvojili 10.620 i produžili hitnu meru ili hitne mere 30 dana. Gordana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde napominje da su na planu sprečavanja nasilja u porodici učinjeni veliki napori, ali još uvek nije dostignuta nulta toleranicija na nasilje, ni ovde, kao ni u jednoj zemlji na svetu, te da sistem „uvek može i mora bolje”.

– Upravo zato je nužno da se, osim nadležnih državnih organa i ustanova, u tu priču uključe šira javnost i mediji – navela je Gordana Mirčić Čaluković, i istakla da način na koji se o tome izveštava takođe utiče na smanjenje, odnosno povećanje broja slučajeva nasilja u porodici jer se ne sme zaboraviti na vaspitanje i obrazovanje devojčica i dečaka, i to od najranijeg uzrasta.

Situacija se, kako je dodala, svakako otežava u uslovima pandemije, kako za žrtve nasilja u porodici, tako i za konkretne izvršioce.

– Upravo zbog toga tokom maja 2020. godine, Ministarstvo pravde je, uz podršku Programa za razvoj Ujedinjenih nacija UNDP započelo pilot-program u osam javnih tužilaštva u Srbiji gde se sastanci Grupe za koordinaciju i saradnju održavaju putem ZOOM aplikacije, što se pokazlo kao ekspeditivniji i ekonomičniji način rada – navela je ona.

Naglasila je da je zabeležen i izvestan porast broja razmotrenih slučajeva nasilja u porodici, pa su tako grupe za koordinaciju i saradnju u tih osam tužilaštava od maja do jula 2019. godine razmotrile 4.694 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, a u istom periodu ove godine 605 slučajeva više, ukupno 5.299.