Oborene presude odvele pojedine sudove u minus
NOVI SAD: Po podacima Narodne banke Srbije, računi pojedinih sudova u Srbiji bili su u protekle tri godine danima u blokadi. Tako je Viši sud u Novom Sadu bio u blokadi 816 dana, a Osnovni čak 1.057. Blokadu su imali i Viši sud u Beogradu – 1.062 dana, Kragujevcu – 1.006, Novom Pazaru – 712, Kraljevu – 612 i Nišu – 513 , ali i Prvi osnovni sud u Beogradu – 1.091 dan, Drugi osnovni sud u Beogradu – 982 i Treći osnovni sud u Beogradu – 1.091.
Blokada računa sudova, koji se evidentira u Prinudnoj naplati NBS-a, zapravo nije ništa novo jer postoji od 2014. godine kada su sudski troškovi, po izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prešli na teret sudova, odnosno prestali da se plaćaju iz republičkog budžeta.
Troškovi sudskih postupaka prebačeni su na račune sudova koji su doneli pravosnažne presude.
Zbog takvog rešenja, već u avgustu 2015. godine nakratko je bio blokiran račun Višeg suda u Beogradu, i to nakon što je doneo 22 oslobađajuće presude u slučaju „stečajne mafije”. Taj sud se suočio sa zahtevom za naknadu troškova u visini od 135 miliona dinara. Pošto je ova suma višestruko prevazilazila buyet tog suda, njihov račun našao se u blokadi, a problem je rešen tako što je Visoki savet sudstva prosledio Višem sudu u Beogradu potreban novac.
U septembru 2015. godine šest sudova u Srbiji bilo je pod blokadom: u Nišu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Leskovcu, Senti u Subotici. Oni su ukupno dugovali za prvu polovinu 2015. godine 838.853.840 dinara. Razlog za dugovanja bile su pravosnažno oslobađajuće presude i naknade advokatima i veštacima. I u tom slučaju je Visoki savet sudstva rešio je problem tako što je na podračune tih sudova transferisao novac koji su oni dugovali. No, da bi to VSS uradio, sudovi koji su u blokadi zbog neosnovanog pritvora, oslobađajućih presuda ili naknada advokatima i veštacima, moraju da podnesu zahtev za prinudnu naplatu.
Oktobra 2015. godine Visoki savet sudstva naložio je svim sudovima u Srbiji da troškove postupka građanima isplaćuju na odloženo, odnosno 60 dana od pravosnažnosti odluke, upravo da bi se izbegle svakodnevne blokade računa sudova koje nastaju usled prinudnih izvršenja rešenja koja se odnose na troškove krivičnog postupka.
Širok je spektar troškova koji mogu opteretiti budžete sudova i dovesti do blokade računa. Osim sudskih troškova, sudovi plaćaju i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, za neosnovan pritvor, naknade sudskih troškova u slučaju oslobađajućih presuda, naknade policiji i zatvorima za sprovođenje okrivljenih na sudski pretres, advokatima, veštacima, tumačima... Manji sudovi, odnosno oni koji imaju manje postupaka, tokom godine nisu toliko ugroženi blokadama računa kao veći u kojima se vodi ogroman broj postupaka i donosi mnogo pravosnažnih presuda, od kojih su neke i oslobađajuće. Otuda se u blokadi i nalaze računi viših i osnovnih sudova koji tokom godine imaju veliki broj procesa i koji donose ili potvrđuju mnogo presuda.
Važno je napomenuti da blokada računa sudova ne dovodi u opasnost redovnu isplatu plata zaposlenima u njima. Naime, Zakonom o buyetskom sistemu propisano je da se prinudnom naplatom ne mogu teretiti aproprijacije namenjene za finansiranje plata. Drugim rečima, račun s kojeg se isplaćuje plata zaposlenih u sudovima nije podložan blokadi zbog neosnovanih pritvora, probijanja razumnog roka u postupku, kao i oslobađajućih presuda.
Iako zaposleni u sudovima, pre svega sudije i tužioci, ne osećaju da su računi blokirani zbog raznih dugovanja, to osećaju advokati, veštaci i tumači. Tako predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac objašnjava da advokati čekaju dugo da bi naplatili sudske troškove. On tvrdi da se na to čeka više od godinu.
Neki advokati pokreću izvršne sporove, neki drugi prosto čekaju, ali u svakom slučaju, radi se o neprimereno dugačkom periodu, istakao je Gostiljac.
LJ. Malešević