Novine u vanzavodskim merama: Kućni pritvorenici sat van stana
Nakon poslednjih izmena Zakona o vanzavodskih merama i sankcijama, usvojenim novembra prošle godine, prvi put je jasno precizirano u kojem periodu i u kojem intervalu lica u kućnom pritvoru mogu izlaziti van kuće u šetnju.
Sud nije svakom dozvoljavao da ide u šetnju kad je u kućnom pritvoru. To se moralo rešavati čak i žalbama advokata. Najnovijim izmenama zakona krajem prethodne godine regulisano je i to pitanje, odnosno precizirane su odredbe iz kojih se vidi da takvim pritvorenicima mora da se omogući šetnja.
Inače, u ovom trenutku na području novosadskog Višeg suda aktivno je oko 60 predmeta kućnog pritvora.
O razlici između kućnog pritvora i kućnog zatvora, što javnost često poistovećuje, bilo je nedavno reči na tribini u amfiteatru Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu.
Novosadski advokat Petar Cvetković, koji je i predsednik Komisije Advokatske komore Vojvodine (AKV) za kazneno pravo je kroz praktične primere povezao nauku i praksu i prezentovao na koji način se uspeva efikasno izdejstvovati kućni pritvor, odnosno njime zameniti klasični boravak u pritvorskoj jedinici, iza rešetaka.
On napominje da mera zabrane napuštanja stana može biti određena s elektronskim nadzorom ili bez njega. Objasnio je da, kada se postavi uređaj, kontrola se obavlja putem računara i inforamacije sistemski dolaze poverenicima. U slučaju da nema elektronskog nadzora, poverenici kontrolišu lica pozivima telefonom i nenajavljenim posetama.
– Iskustva su pozitivna kada je reč o komunikaciji s povereničkom službom nadležnom za teritoriju Višeg suda u Novom Sadu – ukazao je Cvetković. – Osobe koje služe kaznu u kućnim uslovima mogu odlaziti uz dozvolu na posao, dok lica u kućnom pritvoru, odnosno pod merom zabrane napuštanja stana, imaju pravo na boravak van prostorije najviše jedan čas u toku dana, i to u periodu od sedam do 17 sati. Mogućnost kod kućnog pritvora je od novembra jasno regulisana izmenama zakona koji uređuje oblast vanzavodskih sankcija i mera. Takođe, ranije je su branioci pravo na šetnju crpli iz prava pritvorenih lica iz Zakona o krivičnom postupku, što je često ostavljalo prostora organu postupka da odluči po svom nahođenju jer su ta prava, strogo tumačeći, koristila lica koja su u protvorskim jedinicama.
Alternativa je za blaže prestupe
Kako smo nedavno pisali, na području koje pokriva novosadski Viši sud ima na izvršenju oko 150 aktivnih predmeta s elektronskim nadzorom i bez njega, a od tog broja oko dve trećine čine oni s nanogicom.
Inače, kućni zatvor može maksimalno trajati godinu, a alternativne mere i kazne izriču se ljudima kod kojih postoji niska opasnost od recidiva, za dela koja spadaju u „manje opasna” po društvo.
Na kraju, studenti su diskutovali i iznosili svoje stavove o tome da li je bolje da mera kućnog pritvora traje što kraće ili što duže, a na kraju je zauzet stav da je, s aspekta kalkulacije, bolje da mera traje što duže jer ona u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) predstavlja lišenje slobode, dok se u skladu s Krivičnim zakonom, svaki dan pod navedenom merom mora računati u kaznu zatvora, pa se tima prevazilazi prepreka od jedne godine, i lice koje je boravilo u kućnom pritvoru više od 12 meseci praktično služi kaznu u kući.
M. Vujačić
Petar Cvetković
Foto: „Dnevnik”
Foto: Profimedia
