Novi zatvori niču Pančevu, Kragujevcu, Nišu, Požarevcu

Po izveštaju Saveta Evrope za 2012. godinu, Srbija se našla među državama u kojima postoji brojna zatvorska populacija (stopa zatvaranja je bila 153,2), a osim toga je zauzela prvo mesto među članicama Saveta Evrope s velikom gustinom naseljenosti u zatvorima od 172,3, konstatuje se u navedenoj Strategiji. Zbog toga je Vlada Srbije donela Strategiju za smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji do 2020. godine.

Cilj Strategije je, kako se predočava u tom dokumentu, da se smanji gustina naseljenosti u zavodima i broj lica lišenih slobode održi na nivou koji omogućava izvršenje krivičnih sankcija u uslovima koji odgovaraju međunarodinim standardima. Teži se i ostvarivanju prava lica lišenih slobode u skladu sa zakonom i sprovođenje individualizovanih programa tretmana da bi se ostvarila svrha kažnjavanja i postigla uspešna reintegracija osuđenih lica.

Akcioni plan za sprovođenje Strategije predviđa niz mera, između ostalog, i povećanje smeštajnih kapaciteta i poboljšanje uslova u zatvorima.Do kraja godine bi trebalo da bude završena izgradnja novog prijemnog objekta u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, kao i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

Do kraja 2018. godine planirano je da bude završena rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta i izgradnja novog paviljona u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, za smeštaj 300 osuđenica.Do kraja sledeće godine i Pančevo bi trebalo da dobije novi zatvorski kompleks za smeštaj 500 zatvorenika.

Tokom 2019. godine u planu je izgradnja novog zatvorskog kompleksa u Kargujevcu za smeštaj 400 osuđenika, rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Okružnom zatvoru Beograd i izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici.

Strategijom je predviđeno da do kraja 2020. godine bude završena i izgradnja i rekonstrukcija smeštajnih kapaciteta u Kazneno-popravnom zavodu „Zabela” u Požarevacu, kao i radovi na izgradnji novog objekata za smeštaj 200 osuđenih lica u okružnom zatvoru u Leskovcu. 

Do kraja 2017. godine Strategijom je planirana i izrada smernica za pružanje podrške osuđenim licima nakon izlaska s izdržavanja kazne, analize važećeg krivičnog zakonodavstva i razmatranje mogućnosti izmene uslova pod kojima se može izreći kazna rada u javnom interesu, kao i uvođenja zamene pravosnažno izrečenih kazni zatvora do jedne godine vanzavodskim sankcijama i merama.

Predviđeno je da, u prvoj polovini ove godine, bude izrađena analiza važećeg krivičnog zakonodavstva i razmotrene mogućnosti propisivanja novih alternativnih mera. Njima se način izvršenja kazne zatvora menja tako što bi osuđeni deo dana provodio na radnom mestu van zavoda, a ostatak u zavodu.

Neophodno je u prvih šest meseci ove godine izraditi i analizu postojećeg sistema i dobre prakse razvijenih sistema u pogledu izrade izveštaja o ličnosti okrivljenog, navodi se u Strategiji. U drugoj polovini godine planirana je  priprema i realizacija pilot-projekta za izradu izveštaja o ličnosti okrivljenog.

Do kraja godine bi trebalo da budu uspostavljene i procedure za međuresornu saradnju ministarstava pravvde, rada i socijalne politike, unutrašnjih poslova i obrazovanja. Takođe, veoma je važno raditi i na uspostavljanju procedure za međusobnu saradnju kancelarija za alternativne sankcije s određenim subjektima jedinica lokalne samouprave.

U toku je izrada analize krivičnog zakonodavstva, uz razmatranje mogućnosti da se u Krivičnom zakoniku detaljno uredi institut uslovnog otpusta uz ispunjenje obaveze predviđene krivičnopravnim odredbama, kao i da se u krivičnom zakonodavstvu ustanove nadležnosti sudije za izvršenje u postupku fakultativnog otpusta zbog neizvršavanja obaveza.

Strategijom je predviđeno bolje povezivanje službe za tretman u zavodima i povereničke službe prilikom izveštavanja povodom molbe za uslovni otpust da bi sud bio u mogućnosti da u celini sagleda stepen realizacije programa postupanja i uslove za prihvat osuđenog, kao i najcelishodnije mere koje treba da izvrši za vreme trajanja uslovnog otpusta.

Dubravka Nikolić