Nije cilj kažnjavanje brzih vozača, već smanjenje broja stradalih

„Trenutno se prosečna brzina samo meri, a sa procesuiranjem počinilaca prekršaja ćemo krenuti za par nedelja. Nije moguće ođednom pokriti sve deonice na autoputu i zbog toga ćemo narednih nedelja izvršiti detaljne analize koje su deonice na kojima se najviše prekoračuju brzine, gde su najveća prekoračenja i u zavisnosti od toga otpočećemo da deonicu po deonicu kontrolišemo, odnosno da procesuiramo činioce prekršaja“, najavio je Milinković u izjavi Tanjugu.

Najavio je da će, u drugoj polovini meseca, biti povećan broj vozila presretača, ali i ručnih radara, kojim se može meriti brzina na pogodnim mestima, kao što je nadvožanjak na autoputu, pri čemu se onda zaustavljanje vozila vrši na naplatnim stanicama.

Ponovio je da nije poenta da li će neko biti „uhvaćen“, već da se poštuju ograničenja.

„Ovo sada je preventivno i stavljamo vozačima do znanja da se meri srednja brzina. Vrlo brzo ćemo početi sa sankcionisanjem na deonicama koje se pokažu najugroženijima“, podvukao je Milinković.

Prema njegovim rečima su sve naplatne stanice pokrivene za merenje srednje brzine na autoputevima.

„Na svim naplatnim stanicama trenutno se prilikom naplate putarine izračunava srednja brzina, ali neće biti moguće ođednom početi sa dokumentovanjem prekršaja na svim naplatnim stanicama zbog čega ćemo krenuti deonicu po deonicu u zavisnosti od toga gde se najbrže vozi“, ukazao je Milinković.

On je objasnio da Putevi Srbije dokumentuju ulazak i izlazak vozila na naplatnoj stanici i u zavisnosti od toga da li je vozilo prekoračilo brzinu kretanja Putevi Srbije će dostavljati MUP-u sve potrebne podatke da se vozač procesuira.

Upitan kako će se procesuirati vozači automobila sa stranim registracijama Milinković je ukazao da će se paralelno raditi da se dokumentovanje prekršaja izvede u onlajn režimu kako bi se strani državljani mogli zaustaviti na naplatnoj stanici. 

„To nije jednostavan posao i moramo da budemo svesni da se radi o sistemu za automatsku detekciju prekršaja. U državama EU ti sistemi ne procesuiraju tek tako strane državljane već se to radi na osnovu bilateralnih sporazuma, odnosno razmene podataka sa državama u kojoj je vozilo registrovano. U nekom  trenutku će problem stranaca biti rešen“, poručuje on.

„Mi ovde želimo da najviše utičemo na naše građane. Ovih par nedelja preventivno, da svi shvate da poštovanje ograničenja brzine na autoputu nije ničiji hir - 120 kilometara na autoputu nije mala brzina, a brzine od 170 ili 180 kilometara na sat, koje su zabeležene u prvom danu testiranja, su zaista zabrinjavajuće", rekao je on.

Kako je dodao, mora se pojačati kontrola kako bi se poštovanjem ograničenja brzine smanijo broj stradalih, pošto je neprihvatljivo da na autoputu imamo 50 poginuligh na godišnjem nivou.

Ukazao je da su ekstremni slučajevi kada neko vozi srednjom brzinom od 170 ili 180 kilometara na sat, jer to znači da mu je trenutna brzina u pojedinim trenucima bila više od 200 kilometara na sat.

Na pitanje kako će se procesuirati nesavesni vozači koji koriste TAG prilikom prolaska naplatne rampe, Milinković je kazao da se na naplatnoj stanici očitava registarska tablica na vozilu.

„Ako postoji bilo kakva sumnja, uvek će se izvršiti kontrola preko fotografija sa ulaza i izlaza na kojima se jasno vidi registracija automobila. Bilo kakva priča da će zbog TAG-a biti neko optužen da je počinio prekršaj a nije, ne stoji“, zaključio je on.

Sistem merenja srednje brzine na autoputu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja.

„Sekšn kontrol“, radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina.

Prvi fiksni „Sekšn kontrol“ instaliran je septembra 2003.u tunelu Kajzermilen na bečkom autoputu A22, a cilj je bio da se nateraju vozači da poštuju ograničenje brzine od 80 km/č u tunelu koji ide ispored jednog dela glavnog grada.

Statistike pokazuju da je broj udesa na ovoj deonici smanjen za čak 50 odsto, a od njegovog postavljanja nije bilo više nijednog udesa sa smrtnim ishodom čiji je uzrok bilo prekoračenje brzine.

„Sekšn kontrol“ u Austriji se postavlja na deonicama koje se ocenjuju kao posebno opasne, pre svega na onim delovima autoputne infrastrukture na kojima se izvode radovi.

„Sekšn kontrol“ funkcioniše tako što radar snima vozilo koje ulazi na jednu deonicu i drugi ga snima prilikom izlaska, a računarski sistem potom računa prosečnu brzinu kojom se kretalo vozilo, i ako je došlo do prekoračenja podaci se upućuju nadležnim vlastima radi slanja kazne, a ako nema prekršaja brišu se iz računarskog sistema.

Pošto se prate sve trake, uključujući i zaustavne, vozačima ne pomaže ni menjanje traka.

Inače ovaj sistem pravi razliku između putničkih vozila, kamiona i putničkih vozila sa prikolicom, tako da može uzeti u obzir i različita ograničenja za različita vozila.

Nakon samo godinu i po austrijske vlasti, na osnovu kazni, uspele su da isplate kompletan uređaj postavljen na A22 u Beču.

Koliko je Sekšn kontrol uspešan za punjenje budžeta dokazuju i podaci o radu privremenog uređeja na autoputu Ostautoban A4 koji je bio postavljen kod Švehata prošle godine.

Za samo pet meseci 111.000 vozača upalo je u klopku Sekšn kontrola, što je bilo 650 kazni na dan koje je morala da piše nadležna policija.

Pošto 80 odsto od kazni ulazi u budžet za održavanje i izgradnju puteva to je ASFINAG-u donelo dodatna sredstva u višini od više od četiri miliona evra.

Slični sistemi nadziranja ograničenja brzine na jednoj deonici postoje i u drugim zemljama u Evropi.

U Ssvajcarskoj je prva kontrola ograničenja brzine na jednoj deonici uvedena januara 2011.godine na A2 u Arisdorftunelu u kantonu Bazel.

U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenaj brzine na jednoj deonici, i tamo nosi naziv SPECS.

Za razliku od drugih zemalja se u toj državi na ovu kontrolu ukazuje nomarlnim saobraćajnim znakovima, na ne posebnim.

SPECS kamere su gotovo sve poznate javnosti i objavljene su na zvaničnoj internet stranici.

One se nalaze pretežno na sredini jednog puta na jednom plavom stubu, a kamere su žute.

U Italiji se ovaj sistem nosi naziv "Tutor" i u svojoj funkciji najviše liči na austrijski.

I u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo se zove "Trajectcontrole", a sistem snima svako vozilo infracrevenim blicem od pozadi.

Nemačka je krajem januara 2009.započela diskusiju o uvođenju takvog sistema, ali i pored najavljenog početka pilot projekta u blizini Hanovera, koji je trebalo da krene sa radom početkom 2016., za sada nema takvih kontrola.

Očekuje se da će Nemačka prve Sekšn kontrol uređaje pokrenuti još u ovoj godini.

Takođe i u Poljskoj pokrenuta je diskusija o uvođenju takvog sistema, pre svega u gradovima.