Nezadovoljavajuće poštovanje prava žrtava trgovine ljudima

Položaj i poštovanje prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku značajni su ne samo s aspekta svakog pojedinačnog slučaja i položaja žrtava uopšte već i kao pokazatelj stepena poštovanja ljudskih prava, odnosno usklađenosti nacionalnog pravnog okvira s preuzetim međunarodnim obavezama i spremnosti države da zakonski okvir efikasno implementira i tako se na odgovarajući način bori protiv trgovine ljudima.

Zaštita privatnosti žrtve, pravovremeno informisanje i savetovanje, bezbednost žrtve i poštovanje njenog dostojanstva, posebno prilikom saslušanja pred organima postupka, pravo na kompenzaciju žrtve, kao i odgovarajuća kaznena politika moraju biti prioritet u sistemu sudske zaštite te stoga, kao i prethodnih godina, analiza pravosudne prakse za prošlu godinu zadržava strukturu koja prati navedene segmente prava žrtava.

Zaključna razmatranja rezultata analize pravosudne prakse za 2017. godine ukazuju na nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku, a kao pitanje od posebnog značaja ističe se neodgovarajući položaj maloletnih oštećenih lica u svim segmentima ostvarivanja prava. Postojeća zakonska rešenja u pogledu zaštite žrtava, kao što je dodeljivanje statusa posebno osetljivog svedoka, saslušavanje žrtava bez prisustva okrivljenog upotrebom odgovarajućih tehničkih sredstava i druge mere koje mogu doprineti zaštiti žrtava trgovine ljudima i izbegavanju sekundarne viktimizacije, u praksi se retko koriste, čak i kada se radi o maloletnim oštećenim licima.

Osim toga, izuzetno blaga kaznena politika – izricanje zatvorskih kazni najčešće u visini minimalne propisane – nije odgovarajuća i ne dovodi do srazmernih sankcija koje bi odvraćale od vršenja krivičnog dela. Kao poseban i hroničan problem ističe se nemogućnost žrtava trgovine ljudima da pravo na kompenzaciju ostvare u krivičnom postupku makar delimičnim odlučivanjem sudova o imovinskopravnom zahtevu.

Analizom je obuhvaćeno ukupno 15 sudskih odluka donetih u krivičnim postupcima tokom prošle godine pred prvostepenim i drugostepenim sudovima.

Rezultati analize, između ostalog, ukazuju na to da je prosečno trajanje postupka tri godine i pet meseci. Najduži postupak je trajao devet godina i pet meseci, a najkraći šest meseci. U 50 odsto slučajeva postupak je trajao do godinu, 17 odsto postupaka trajalo je od jedne do tri godine, dok je 33 odsto postupaka trajalo duže od tri godine. Procenat postupaka čije je trajanje do godine uvećan je u odnosu na prethodne godine.

Osuđujuća presuda doneta je u 73 odsto slučajeva, što je znatno manje u odnosu na 2016. godinu, kada je iznosio 94 odsto, navodi u izveštaju ASTRA.

Svim licima koja su oglašena krivim za krivično delo trgovine ljudima izrečena je kazna zatvora u visini zakonom propisanog minimuma, odnosno tri godine, a ukoliko je žrtva dete, zakonski minimum je pet godina. Prosečna dužina kazne iznosi tri godine i pet meseci, navodi ASTRA, dodajući da je najviša pojedinačna kazna pet godina, dok je najniža dve godine. Treba naglasiti da je kazna u trajanju od pet godina izrečena u 38 odsto slučajeva, od tri do pet godina u 25 odsto slučajeva, dok je kazna ispod tri godine izrečena u 37 odsto slučajeva.

Kako stoji u izveštaju Udruženja ASTRA, tokom suđenja pritvor je bio određen u 64 odsto slučajeva. Najduže trajanje pritvora je iznosilo 270 dana, a najkraće samo dan. Svi okrivljeni su državljani Republike Srbije i muškog su pola, dok su žrtve takođe državljani Republike Srbije, od kojih su 71 odsto žene.

Od ukupno sedam žrtava, šest je maloletno, od kojih se u dva slučaja radi o maloletnim licima starim do 14 godina. U pogledu vrste eksploatacije, i dalje preovlađuje seksualna eksploatacija, odnosno prostitucija ili druga vrsta seksualne eksploatacije, pokazuju rezultati analize.

Takođe, od sedam oštećenih lica, pet je odlukom u prvostepenom krivičnom postupku upućeno da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku. Samo u jednom slučaju, gde je u pitanju ponavljanje postupka, maloletna oštećena osoba imala je status posebno osetljivog svedoka, koji joj je dodeljen još u prethodnom prvostepenom postupku. Taj podatak je alarmantan, imajući u vidu da je 85 odsto žrtava bilo maloletno u vreme izvršenja dela. Izostanak statusa posebno osetljivog svedoka u gotovo svim slučajevima teško se može objasniti, imajući u vidu da žrtve trgovine ljudima u većini slučajeva ispunjavaju uslove predviđene zakonom da im se taj status u postupku dodeli. To podrazumeva uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledicu izvršenja krivičnog dela.

Od sedam žrtava trgovine ljudima u prvostepenim postupcima njih šest je saslušavano jednom ili više puta tokom prvostepenog postupka na glavnom pretresu, osim saslušanja u istražnom postupku, dok je jedna maloletna oštećena saslušavana i na pretresu pred drugostepenim sudom. Samo u jednom slučaju (u pitanju je ponavljanje postupka) maloletna oštećena, kojoj je u prethodnom prvostepenom postupku dodeljen status posebno osetljivog svedoka, nije saslušavana ponovo pred prvostepenim sudom već je pročitan njen iskaz.

Zaštita prava žrtve zavisi od ocene organa postupka?

Postojeće zakonske odredbe koje pružaju mogućnost da se žrtve trgovine ljudima saslušavaju bez prisustva okrivljenih, bez suočavanja s okrivljenima i pod posebnim uslovima, ne nalaze odgovarajuću primenu u praksi u meri koja bi se realno mogla očekivati, imajući u vidu specifičan položaj žrtava trgovine ljudima, a posebno maloletnih lica. Stoga se osnovano može postaviti pitanje da li se standard zaštite prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku može popraviti samo insistiranjem na doslednoj primeni postojećih zakonskih rešenja, posebno ako njihova primena nije zakonom propisana kao obavezna, već zavisi od ocene različitih okolnosti od organa postupka.

Prošle godine, kako navodi ASTRA, doneta je još jedna pravnosnažna presuda u parničnom postupku kojom je odlučeno o naknadi štete. Iako je krivično delo trgovine ljudima u nacionalno zakonodavstvo uvedeno još 2003. godine, a pravo na nadoknadu štete žrtvama garantuju Ustav, zakoni i ratifikovane međunarodne konvencije, tokom ovih godina to je tek drugi slučaj u kojem je žrtvi trgovine ljudima dosuđena odšteta, što jasno ukazuje na nepostojanje efikasnog sistema za kompenzaciju žrtava.

Zaključna razmatranja rezultata analize pravosudne prakse ukazuju na nezadovoljavajući stepen poštovanja prava žrtava trgovine ljudima u sudskom postupku, a kao pitanje od posebnog značaja ističe se neodgovarajući položaj maloletnih oštećenih lica u svim segmentima ostvarivanja prava.

E. S. H.