NA LICU MESTA Dečak rekao „Bako, gore mi noge!” i nestao u plamenu

– Bio je divno dete, svi su ga voleli, veseo, nasmejan, za primer – kroz suze kaže baba Mira koja je čuvala dečake tog kobnog dana. – Ne mogu da verujem šta nas je zadesilo. Igrali su se tu, na ulici, znate kako su deca na selu slobodnija… Otišla sam da raširim veš, nisam videla kada su ušli u dvorište i popeli se u senik… Lepi moj i mili dečak.

Mira B. za „Dnevnik” pojašnjava da su je stradali dečak i njegova braća zvali baba Mira, a da je ona njima baba-tetka, odnosno tetka njihovog oca Vase.

Otac i majka nastradalog dečaka bili su na poslu kada im je javljena tragična vest. Mališane je čuvala baba-tetka, koja je, kada je ugledala vatru, počela da doziva u pomoć.

Kako saznajemo od prvog komšije Andrije Stefanovića, koji je među prvima pritekao u pomoć, čulo se kako nešto iz susednog dvorišta puca.

– Pomislio sam da su petarde, a onda sam video vatru i dim kako kulja – prepričava nemili događaj komšija Andrija.– Otrčao sam u njihovo dvorište i tamo sam zatekao jedanog komšiju, s kojim sam počeo da gasim požar. Uzeli smo kante punili ih vodom i gasili, ali vatra je kuljala, a mali Paja je bio gore i nije mogao da siđe.

On dodaje da su vatrogasci ubrzo došli iz Inđije.

Međutim, po rečima očevidaca, iako je baba Mira s komšijama  grčevito pokušavala da spase mališana, nesrećni dečak je samo rekao „Gore mi nogice!” i nestao u plamenu.

Brzom intervencijom vatrogasaca ugašen je plamen, ali mališanu, nažalost, nije bilo spasa.

Iako je odmah nakon što je izbio požar ocu javljeno da gori vatra u ekonomskom delu dvorišta, kada je nesrećni čovek došao, za njegovog prvenca nije bilo spasa.

Po nezvaničnim saznanjima, stradali Pavle je u jednom trenutku iskoristio nepažnju baba Mire i uzeo upaljač kojim je zapalio balu sojinog sena koje ta porodica koristi za ogrev.

– Koliko znamo, Pavle je, kada je krenula vatra, rekao braći i drugu da siđu, a da će on da ugasi vatru, međutim nije uspeo – kažu komšije.

– Greota, mi smo grešni, nismo uspeli da spasimo dete – dodaje Andrija Stefanović.

Pavle B. je išao u treći razred Osnovne škole „Petar Kočić”.

– Bio je jedno lepo, napredno, veselo i umiljato dete. Njegova školska klupa nakon raspusta, ostaće prazna. Školski drugari su izgubili dobrog i iskrenog druga. Možda da nisu bili na ovom raspustu zbog gripa, ne bi se ovo dogodilo. al’, ko će ga znati… Sudbina, šta da vam kažem – veli jedan od vidno potrešenih meštana tog mirnog sremskog sela s oko 1.500 stanovnika.

Meštani Ljukova su za „Dnevnik” potvrdili da se tako velika  tragedija ne pamti u selu.

– Svi smo u šoku. To je porodica koja se borila da obezbede deci bolje uslove za život. Majka Maja je počela da radi u jednoj fabrici, a tata Vasa je radio kao prevoznik. Mučili se i radili da bi izveli decu na pravi put i ovakva tragedija ih snađe – kažu meštani, i dodaju da će se tačan uzrok nesreće znati nakon daljne istrage.

Telo nesrećnog dečaka juče je oko 12.15 časova preneto s Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu u porodičnu kuću. U tom trenutku baba Mira, koja je razgovarala s našim reporterom i drugim novinarima, ispred kuće. kada je videla da stiže pogrebno preduzeće s telom stradalog dečaka, uhvatila se za glavu i zakukala: „Ajoooj, jao, dušo moja…”

Leleci su ođekivali u dvorištu porodične kuće dok su radnici pogrebnog preduzeća iznosili maleni beli kovčeg. U jednom trenutku, kako smo se uverili na licu mesta, stigla je i ekipa Hitne pomoći da bi nekome od familije ukazala neophodnu pomoć.

– Mislim da je pozlilo Pavlovom dedi – kaže jedna meštanka. – Majčinom ocu. Strašno!!! Dobro je da mlađa braća stradalog dečaka, koja su prisustvovala tragediji, nisu tu. Imaju sedam i pet godine i odveli su ih kod rodbine da se ne bi dodatno potresali.

Selo nemo od bola. Još uvek ne mogu da veruju da će devetogodišnjeg Pavla na večni počinak ispratiti danas.

Tekst i foto:

Dubravka Nikolić