Kuburović: Nema otvorenih pitanja sa Mehanizmom u Hagu

Govoreći na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale (MMKT) u Hagu, Kuburović je ukazala da Srbija omogućava i haškom Tužilaštvu slobodan pristup svim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima.



U fokusu saradnje, kako je ukazala, jeste predmet protiv Jovice Stanišića i Franka Simatovića, gde je Tužilaštvo MMKT u dva zahteva zatražilo 1.677 dokumenata na više hiljada strana.



Odgovarajući na zahtev, Srbija je od sudskog veća Mehanizma za tu dokumentaciju zatražila primenu zaštitnih mera, kao i za pripadnike službi bezbednosti koji treba da svedoče u tom postupku, a koje je već oslobodila od dužnosti čuvanja državne i službene tajne, navela je Kuburović.



Tim povodom je članovima SB ukazala na problem arhive haškog tribunala i vraćanja dokumentacije Srbiji koja je u proteklih 20 godina dostavljena haškom tužilaštvu i tribunalu.



"Sudbina i način upotrebe arhiva Haškog tribunala povezano je i sa pitanjem formiranja informacionih centara u državama bivše Jugoslavije. Iako je Srbija prilikom posete predsednika Mehanizma Karmela Agijusa Beogradu, pokazala spremnost u vezi sa osnivanjem takvog centra, i odredila predstavnika mešovite radne grupe, koju bi pored srpske strane činili i predstavnici MKTJ (Tribunala) do danas ni posle dve urgencije nije dobila odgovor u vezi sa daljim koracima osnivanja Centra", rekla je ministarka.



Kada je u pitanju predmet protiv dvoje radikala, Petra Jojića i Vjerice Radete, koji haško tužilaštvo tereti za zastrašivanje svedoka u postupku protiv Vojislava Šešelja, Kuburović je ponovila da postoji potpuna spremnost Srbije da preuzme taj slučaj od Mehanizma, napominjući da je u interesu Srbije da ga procesuira.



Ministarka pravde je članove SB uputila da Srbija neprekidno radi na unapređenju svog nacionalnog pravosudnog sistema, ukazujući da je Vlada 2016. godine usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina dajući punu podršku svim sudskim i izvršnim telima koje su uključene u istragu, kao i svim organizacijama koje nadziru i izveštavaju o ovim postupcima kao nezavisni posmatrači.



Podsetila je i da je u skladu sa Nacionalnom strategijom, Tužilaštvo za ratne zločine usvojilo "Tužilačku strategiju za istragu i gonjenje ratnih zločina, 4. aprila ove godine.



U cilju podizanja kapaciteta tužilaštva, nedavno je izabran još jedan zamenik tužioca za ratne zločine, a izbor za još dva će se završiti u narednih mesec dana.



Ona je najavila i da će se u saradnji Pravosudne akademije i haškog tužilaštva sprovoditi unapređene obuke za tužioce i sudije povodom istraga i suđenja ratnih zločina, kao i zaštite žrtva i svedoka.



Osvrćući se na deo izveštaja Tužioca Mehanizma Serža Bramerca, u kojem je pozdravio broj rešenih predmeta u Hrvatskoj od kojih je najveći broj procesuiran u odsustvu okrivljenih, Kuburović je zapitala "da li i Srbija treba da primeni institut suđenja u odsustvu kako bi imala zadovoljavajući broj rešenih predmeta".



Što se tiče konstatacije haškog tužioca da "Srbija ne procesuira svoje visokorangirane funkcionere", ministarka je rekla da je veliki broj njih već osuđen pred Haškim tribunalom, kao i da "praksa haškog suda kod oslobađanja okrivljenih lica svakako utiče na kriterijume i standarde kod progona od strane srpskih organa".



"Nemogućnost procesuiranja ratnih zločina počinjenih nad Srbima na području Kosova i Metohije direktna je posledica konstantnog odbijanja Prištine da sarađuje sa Beogradom i odgovori na zahteve Tužilaštva za ratne zločine, što je potvrđeno i u Izveštaju Tužioca", podsetil je ministarka pravde.



Ona je izlazila očekivanje da će Mehanizam preostale predmete (ponavljanje sudenja Stanišiću i Simatoviću i dva u fazi žalbe - protiv Ratka Mladića i Radovana Karadžića), okončati u razumnom roku i da neće pratiti praksu Tribunala u pojedinim slučajevima gde su postupci trajali neprimereno dugo.



Članovina SB je naznačila da Srbija ostaje posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnu pripadnost počinalaca najtežih krivičih dela protiv čovečnosti, ukazujući da uspeh u procesuiranju zavisi i od regionalne saradnje, koja je, kako je rekla, trenutno najitenzivnija sa BiH. 



"Naglašavam da su srpski pravosudni organi priznali određene sudske presude iz Bosne i Hercegovine i da je došlo do preuzimanja krivičnog gonjenja u pojedinim predmetima, gde su bile ispunjene sve procesne pretpostavke".



"Tokom 2017. i 2018. godine, presude sudova BiH su priznate u sedam slučajeva, a na osnovu njih su srpski sudovi izrekli kazne zatvora u ukupnom trajanju od 104 godine. Svi osuđeni su Srbi. Jedan predmet čiji postupak za priznanje presude je u toku (Novak Đukić) ne može se smatrati dovoljnim kako bi se osporila dobra saradnja sa BIH, kako je to navedeno u Izveštaju", napomenula je Kuburović.



Kada je reč o saradnji sa Hrvatskom, ona je podsetila da su formirane Komisije, koje imaju zadatak imaju razmenu spiskova lica optuženih ili osuđenih za ratne zločine, kao i izradu bilateralnog ugovora o rešavanju pitanja procesuiranja ratnih zločina. 



"Prva komisija je na sastanku 26. aprila razmenila spiskove i dogovorila modalitete buduće saradnje. Očekujemo da će i druga Komisija početi s radom tokom sledećeg meseca", rekla je Kuburović, napominjući da je to bitan korak u rešavanju bilateralnih otvorenih pitanja.



Naglasila je i da će državni organi Srbije učiniti sve da se ostvari i vidljivi napredak u pronalaženju nestalih lica na prostoru Hrvatske, BiH i Kosova i Metohije, i rasvetljavanja njihovih sudbina, napominjući da na tome rade zajedno mešovite međuvladine komisije Srbije, Hrvatske i BiH.



Ona je ponovila inicijativu Srbije da SB osuđenima u Haškom tribunalu omogući služenje zatvorske kazne u zemljama njihovog porekla i izrazila spremnost države za pružanje garancija da će u slučaju njihovog upućivanja da nastave izdržavanje kazne u Srbiji, obezbediti sve mere i prihvatiti međunarodni nadzor.



To bi pomoglo da se postigne svrha kažnjavanja i resocijalizacije, što se, kako je rekla, ne postiže u slučajevima kada osuđene osobe služe kaznu zatvora u dalekim zemljama, jer u njima ne razumeju jezik niti imaju priliku za susret sa porodicama ili sa bliskim osobama.



Ukazala je i da neki osuđenici kazne služe u neadekvatnim uslovima i sa neadekvatnom zdravstvenom negom. 



O tome, kako je rekla, svedoče i pisma (predsednika MMKT) Teodora Merona upućena estonskim vlastima, od kojih je poslednje upućeno početkom maja.



Na kraju je ponovila posvećenost Srbije u borbi protiv nekažnjivosti ratnih zločina što se, kako je navela, jasno vidi kroz ukupan broj i rang optuženih koji su procesuirani.