Kradljivci automobila biraju ključ u bravi, a ne marku kola
Kradljivci automobila u Novom Sadu odustali su od dugogodišnjih ljubimaca „audija”, „be-em-vea”, „folksvagena” i „škoda” i ove godine kradu sve modele, a najmanje pomenute, bez obzira na to koji su tipovi, a često i starost automobila nije važna.
Nisu gadljivi, ali pod važnim uslovom: da su vlasnici ostavili ključeve u bravi, saznaje „Dnevnik” nezvanično.
Podsetimo, pisali smo da su prethodnih godina kradljivci u južnoj Bačkoj, poslovično probirljivi, birali dizelaše do 2.000 kubika, određenih boja. To je sada otišlo u prošlost, ali je broj krađa ostao sličan pa se u proseku desi jedna sedmično, pre svega zahvaljujući nemarnom odnosu vlasnika prema svojoj imovini na točkovima. Na primer, može se desiti da vozač istrči iz kola da bi kupio cigarete, a mladić koji čeka gradski autobus, iznenada odluči da uleti na njegovo mesto i pritisne gas.
Stariji automobili, pa i havarisani ili pokvareni, ostali su zanimljivi. Lopovi obično prethodno poskidaju komade od skupljih metala, kojih ima u gotovo svakom automobilu, i tako izvlače maksimum.
Kradljivci kola obično rade pred zoru, a Novi Sad je kao velika spavaonica. Delovi kao što su Novo naselje i limani su privlačni za njih, naročito od ponoći do zore, ali oni ponekad idu za automobilom koji se traži ili je već poručen, tako da im u krajnjem slučaju nije bitno gde će ga pronaći. Naravno, lakše će ga ukrasti u nekom zabačenom, neosvetljenom kraju, ali su se neke krađe dešavale i usred bela dana na vrlo prometnim mestima.
Godinama „specijalizovani” lopovi dolaze u Novi Sad mahom iz drugih mesta, između ponoći i zore, i odmah se vraćaju, bez minuta bespotrebnog zadržavanja. Oni neretko samo od toga žive. Većinom rade kao tandem ili trojka, i žive lagodno dok mogu. Kradu dok ih ne uhapse, a kad izađu iz zavora, nastave time da se bave. Obično imaju od 25 do 35 godina, u posao ih neko uvede, a potom, kad ga prerastu, prelaze na druge rabote, neretko prevare ili nađu nekoga da za njih radi krađe kola. To je razumljivo, jer se u zrelijim godinama ne može baš lako pobeći s lica mesta, ako ih neko povija. Ipak, najradije izbegavaju svaki kontakt i gledaju da se brzo sklone, zato i imaju stražare, objasnili su svojevremeno iskusni operativci za naš list.
Inače, nove tehnologije kod automobila smanjuju broj krađa. Za njih kradljivcima treba ozbiljna elektronika. Novija SUV vozila, odnosno yipovi, neretko se prebacuju u inostranstvo, ili im ovde prekucavaju brojeve, a neki idu u delove. Delovi se prodaju putem interneta, a često su u nabavku umešani i majstori koji znaju „prave ljude”. Kupac i prodavac se ne moraju ni videti jer pojedine kurirske službe imaju detaljne cenovnike pa je, recimo, za prevoz haube na razdaljinu kakva je između Šapca i Novog Sada, dovoljno samo nekoliko stotina dinara. Kod ukradenih starijih vozila prodaje se često samo limarija, a ostalo ide u sekundarne sirovine.
Na kraju, valja napomenuti da operativci redovno koriste priliku da apeluju na vozače da u svoje automobile ugrađuju alarm ili dopunsku mehaničku zaštitu i, svakako, da ne ostavljaju ključ u bravi. Naglašavaju da je to dobro činiti i zbog provala jer se prilikom obijanja pravi šteta koja je veća od tih dodatnih ulaganja u zaštitu.
M. Vujačić