Izrečena presuda braniocima Slobodana Miloševića

Okrivljeni Ratko Zečević, bivši funkcioner SPS-a, Siniša Vučinić, svojevremeno funkcioner Jugoslovenske levice, i dvojica nekadašnjih pripadnika službenog obezbeđenja predsednika, Saša Matić i Dejan Đikić, oslobođeni su optužbi koje su ih teretile da su u noći 30. na 31. mart 2001. godine, kao učesnici „narodne straže“ u dvorištu rezidencijalne vile „Mir“, ometali hapšenje Miloševića.

Reč je o događaju od pre 16 godina, nepunih šest meseci nakon petooktobarskog „prevrata“, kad se ispred rezidencijalne vile „Mir“, koju su nove vlasti dale na korišćenje svrgnutom predsedniku Miloševiću, pojavila grupa naoružanih ljudi s najlon-čarapama preko lica, koji su pokušali da preskoče ogradu, u čemu su ih s druge strane kapije sprečile „narodne straže“ koje su štitile Miloševića.

Za naoružane maskirane ljude obučene u farmerke i crne jakne, koji su pokušali da prodru u vilu „Mir“ optužba navodi da su bili policijaci, a četvoricu Miloševićevih branilaca sumnjiče da su tom prilikom u dvorištu vile „Mir“ „bili u skupini iz čijeg pravca su ispaljeni hici prema ulici“.

Odbrana je od početka negirala sve navode optužnice, isticala da niko od učesnika „narodne straže“ nije imao nikakvo oružje i da su „jedino napadači s čarapama preko lica bili naoružani, kako pištoljima, tako i dugim cevima i bombama, i u pokušaju da preskoče ogradu i ščepaju Miloševića, bacali šok-bombe i pucali iz automatskog oružja“.

Okrivljeni su tvrdili da su „narodne straže u vili ’Mir’ čuvale Miloševića kao živi štit jer su strepeli da bi mogao biti kidnapovan zbog višemilionske nagrade koju su nudili Amerikanci da bi se što pre  našao u Hagu“.

Po tezi optužbe, hapšenje bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića bilo je naređeno radi njegovog saslušanja u tada pokrenutoj istrazi o raspolaganju buyetskim novcem. Odbrana je, međutim, osporavala i te navode, tvrdeći da maskirani ljudi u civilnoj odeći, koji su 30. marta 2001. došli pred kapiju vile „Mir“, nisu imali nalog za hapšenje Miloševića i da jedina naredba za njegovo privođenje, koju je izdao tadašnji istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Goran Čavlina, nosi datum 1. april 2001. godine.

Kako se čulo tokom procesa „Slobinim braniocima“, Slobodan Milošević je tog, sada istorijskog 1. aprila 2001, nakon što je dobio garancije države da ga neće isporučiti Haškom tribunalu, dobrovoljno otišao u Okružni sud pred istražnog sudiju, koji mu je nakon saslušanja odredio pritvor. Zbog događaja u vili „Mir“ poslednjih dana marta 2001. godine, optužnica protiv Miloševićevih branilaca podignuta je 27. septembra 2005. protiv ukupno 35 učesnika „narodne straže“, ali je za tridesetoricu, koji su sumnjičeni samo za ometanje hapšenja, gonjenje zastarelo. Posle toga su u procesu ostala petorica, kojima je optužba stavila na teret delo protiv opšte bezbednosti, a u međuvremenu je okrivljeni Bogoljub Bjelica, bivši visoki državni funkcioner, preminuo. Suđenje je ponovljeno po nalogu Apelacionog suda u Beogradu, koji je ukinuo prethodnu oslobađajuću prvostepenu presudu izrečenu četvorici okrivljenih.

Filipović: Trijumf pravde

"Smatramo ovu presudu trijumfom pravde", izjavio je za „Dnevnik“ advokat Novak Filipović, branilac Ratka Zečevića

Branilac napominje i to da proces traje šesnaest godina i da su obe presude koje su do sada izrečene, oslobađajuće.

"Ovaj put se nadamo da će, i nakon žalbe Tužilaštva, koja će verovatno uslediti, ova presuda biti i kraj postupka. Odbrana očekuje da ova oslobađajuća presuda  bude i pravosnažno potvrđena", kazao je Filipović.   

J. J.