Izmene krivičnog zakonika: Kažnjiva i namera napadača kod nužne odbrane
Krivični zakonik Srbije menjan je u poslednje dve decenije nekoliko puta, a po svoj prilici uslediće nove izmene ovog veoma važnog pravnog akta. Na to je ukazala i državna sekretarka Ministarstva pravde Livija Pavićević, otvarajući danas tradicionalno godišnje savetovanje krivičara na Zlatiboru.
Po rečima državne sekretarke, javna rasprava mogla bi da počne već krajem ove godine, kada bi trebalo da bude završena radna verzija izmena i dopuna KZ koje će biti dostupne stručnoj i široj javnosti na sajtu Ministarstva pravde.
Računa se da će najnovijim izmenama Krivičnog zakonika biti ukinuta apsolutna zabrana uslovnog otpusta za doživotni zatvor, a biće promenjena i definicija nužne odbrane. tako da je ona moguća ne samo dok traje napad nego i kada on neposredno predstoji.
- Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, proširena je definicija nužne odbrane, koja će postojati i u situaciji kada protivpravni napad nije ni započeo, a radi otklanjanja opasnosti od predstojećeg protivpravnog napada. Ukida se apsolutna zabrana uslovnog otpusta osuđenih na doživotni zatvor za određena teška krivična dela.
Kao posebna okolnost za odmeravanje kazne za krivično delo učinjeno iz mržnje dodaje se i invaliditet – rekla je Livija Pavićević.
Dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda i redovna profesorka na Kriminalističko-policijskom univerzitetu u Beogradu, ukazala je izmeću ostalog i na veliki problem povratnik učinilaca krivičnih dela nasilja u porodici, ali i veliki broj povratnika po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici gde su hitne mere izricane ranije ili u još u toku, a dolazi do ubistva jednog ili više članova porodice.
- Nakon pet godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici broj ubistava u porodičnom nasilju nije se smanjio. Gotovo svakodnevno kolumne časopisa su pune vesti o učinjenom nasilju u porodici, a neretko sa najtežim posledicama - smrti. Pažnju izaziva zabrinjavajući broj ubijenih u porodičnom nasilju.
Kako je ukazala dr Kolarić Očigledno je da se zakonska procedura sprovodi, ali da nekoliko meseci od izricanja hitnih mera dolazi do ponavljanja nasilja navodeći primer u Novom Sadu iz maja 2019. kada je suprug u toku i trajanja hitnih mera lišio života suprugu, tasta i taštu pred decom. Potom u Pančevu iz jula 2019. kada je suprug ubio suprugu za vreme trajanja hitnih mera, u Valjevu 2021. kada je policajac ubio bivšu partnerku i izvršio samoubistvo nakon isteka hitnih mera.
- U slučajevima upućene kvalifikovane pretnje, kada imamo i sve elemente krivičnog dela, veliki značaj ima Grupa za koordinaciju i saradnju , a individualni plan zaštite bi mogao da uključi i fizičku zaštitu žrtve kada se osumnjičeni nađe na slobodi, rekla je između ostalog dr Kolarić.
Direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja dr Ivana Stevanović podsetila je da je Zakon o maloltnicima donet 2005. i da punih 17 godina nije menjan i predložila da se započne rad na potpuno novom zakonu.
Na tradicionalnom godišnjem savetovanju krivičara na Zlatiboru, u ime organizatora i kao učesnik u raspravi govorio je predsednik Srpskog udruženje za krivičnopravnu teoriju i praksu prof. dr Stanko Bejatović, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, predsednica Prekršajnog apelacionog suda Leonida Popović, član Upravnog odbora Advokatske komore Srbije
Dragoslav Ljubičanović, a u ime Misije OEBS-a Nataša Novaković.Savetovanju prisustvuje više od tri stotine sudija, tužilaca, profesora, advokata.
V. Savić