Istraga pod lupom krivičara: Niko kriv oslobođen ni nevin osuđen

Uočeni su brojni nedostaci  koji bi trebalo da budu  značajan putokaz  za dalji razvoj krivičnog procesnog zakonodavstva Srbije. Jedno od najvažnijih pitanja ove reforme je istraga, kao prva faza opšteg krivičnog postupka od čijih rezultata zavisi tok postupka, a u krajnjoj liniji i njegov ishod . Osim toga, proces reforme i razvoja krivičnog procesnog zakonodavstva mora ići i u pravcu usaglašavanja sa relevantnim direktivama i odlukama EU. Ovo je deo stavova koji su izneti  danas na redovnom  savetovanju krivičara na Zlatiboru u okviru rasprave o pojednostavljenim formama postupanja i drugim krivičnopravnim instrumentima reakcije na kriminalitet i Zakonu o krivičnom postupku iz 2011.

 - S obzirom na to da se okrivljenom licu u krivičnom postupku mora omogućiti da ostvaruje svoju glavnu procesnu funkciju – funkciju odbrane i to od samog početka krivičnog postupka, neprihvatljivo je da se istraga može voditi i protiv nepoznatog učinioca krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Time se dovodi u pitanje ne samo pravo na odbranu, već i pravna sigurnost. Osim toga, istraga koja se vodi protiv nepoznatog učinioca je u suprotnosti sa odredbom člana 14 stava Krivičnog zakonika Republike Srbije, iz kojeg proizlazi da nema krivičnog dela bez krivice, a pitanje krivice može se posmatrati samo u kontekstu konkretnog, a ne nekog nepoznatog lica, rekla je prof. Dr Tatjana Bugarski redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Sudija Višeg suda u Beogradu Jelena Škulić istakla je da se pripremno ročište kao faza krivičnog postupka koja prethodi glavnom  pretresu, u praksi koristi i kao mogućnost za odugovlačenje postupka, jer može da traje  mesecima.

- Najadekvatnije bi bilo da se pirpremno ročište potpuno ukine ili da ostane samo kao fakultativna mogućnost o kojoj će odlučivati sudija u konkretnom predmetu. Osim toga, potpuno je nejasno iz kog razloga je zakonodavac isključio javnost na pripremnom ročištu, rekla je sudija Jelena. Škulić.

Advokat Jugoslav Tintor podsetio je na cilj krivičnog postupka - da niko nevin ne bude osuđen, ali je dodao da se u praksi često razmišlja drugačije  -  da niko kriv ne bude oslobođen.. On takođe smatra da pripremno ročište možda treba zameniti ročištem za preispitivanje optužnice kao što je rešenje koje ima Crna Gora. Govorio je i o takozvanim kontaminiranim dokazima i načelu "ploda otrovnog drveta", ističući da se ovaj problem ne sme rešavati kroz sudsku praksu , već bi trebalo da bude razrađen u ZKP.

Vesna Savić