I optuženi mora imati sva prava pred sudom

 pravnih mehanizama u toj oblasti, pre svega ustavne žalbe koja omogućava ustavnosudsku zaštitu ljudskih prava pred Ustavnim sudom, i zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu, vanrednog pravnog leka za slučaj povrede zakona pravosnažnim odlukama nižestepenih sudova. To su, naime, i poslednja pravna sredstva u nacionalnom zakonodavstvu koja, kako objašnjavaju pravnici, treba iskoristiti pre eventualnog obraćanja Evropskom sudu za ljudska prava. Ustavna žalba upravo obeležava deceniju od konstituisanja u srpski ustavni sistem, a zahtev za zaštitu zakonitosti je pre nekoliko godina, novim Zakonikom o krivičnom postupku (ZKP) omogućen i odbrani, dok je ranije bio ekskluzivno pravo Tužilaštva.

Zakon je predvideo da taj vanredni pravni lek, ukoliko se utvrdi da je osnovan, može dovesti do preinačenja pravosnažne presude ili druge pravosnažne sudske odluke donete bilo tokom prvostepenog ili drugostepnog postupka, do ukidanja i vraćanja na ponovno odlučivanje i suđenje.

Sudija Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, kaže da je „teško odgovoriti da li se zahtev za zaštitu zakonitosti pokazao kao delotvoran pravni lek i efikasno pravno sredstvo, jer to zavisi ko gleda i s koje strane se gleda“.



- Suština zahteva za zaštitu zakonitosti je ono što mu i sam naziv kaže, da se ispoštuje zakon, da postupak bude zakonit, primena prava zakonita. Samo usvajanje zahteva i ukidanje pravosnažne presude ne znači da će okrivljeni u ponovljenom postupku biti oslobođen, ali moraju se ispraviti greške - kaže Milojević i dodaje da je ličnog stava da ovako kako je koncipiran zahtev za zaštitu zakonitosti ne odgovara evropskim standardima. - Dakle, prava odbrane, odnosno razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti suženi su u odnosu na prava koja ima tužilac.



Zbog toga bi moglo da se zaključi da nije baš, s aspekta odbrane, efikasno pravno sredstvo jer ne garantuje, kako se to popularno kaže, „jednakost oružja“, odnosno jednakost stranaka pred sudom, a evropski standardi i konvencije govore da i optuženi mora imati sva prava pred sudom.

On kaže da se zbog tih nedorečenosti, u Vrhovnom kasacionom sudu sreću sa apsurdnim situacijama.



- Desi se da drugostepeni sud, recimo, apelacioni sud, pogreši i odbaci blagovremenu žalbu kao neblagovremenu, a time je povređeno čisto pravo na pravni lek, pravo na pravično suđenje. Međutim, taj razlog nije predviđen zakonom za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa ga onda i mi odbacujemo, odnosno mi smo u sudu zauzeli stav pa smo to prevazišli.



Kao jedan od primera, sudija Milojević navodi i situaciju kad zbog dugog trajanja postupka, predmet nakon što stigne u žalbeni sud zastari pre rešavanja o žalbi na nepravosnažnu presudu, ali je drugostepeni sud potvrdi jer se kreće samo u pravcu žalbenih navoda, a građanin u momentu podnošenja žalbe nije mogao da ukaže na zastarelost jer nije ni bila nastupila.



- Dakle, mi vidimo propuste nižestepenih sudova, uočimo povredu koju ne možemo da otklonimo, jer ne možemo da reagujemo s obzirom na sužen obim odbrane po pitanju razloga za zahtev za zaštitu zakonitosti, a možda će taj građanin kasnije ostvariti ta prava pred Ustavnim sudom ili pred nekim međunarodnim sudom. Smatram da nije dorečen ovaj vanredni pravni lek i da ga treba menjati pre svega u pogledu proširivanja osnova po kojima ima pravo odbrana da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti i mislim da bi taj  procenat usvojenih odluka bio možda i veći - kaže Milojević.



U prvih devet meseci ove godine u Vrhovnom kasacionom sudu primljeno je 1.129 zahteva za zaštitu zakonitosti, a rešeno ih je oko 800.

Po neoficijelnoj statistici usvojeno je nešto više od trideset zahteva za zaštitu zakonitosti na pravosnažne presude, a zbog utvrđenih povreda zakona u desetak predmeta će biti ponovljeno suđenje jer su presude ukinute delimično ili u celosti, u četrnaest su odbijene optužbe zbog zastarelosti, a nekoliko presuda je preinačeno u oslobađajuće.



Ukupno usvojenih zahteva za zaštitu zakonitosti u prvih devet meseci, bilo je više od sedamdeset, a ostali se uglavnom odnose na pravosnažne sudske odluke donošene tokom suđenja i na rešenja o naknadama za odbranu.U toku 2015. godine je usvojeno 142 zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnoj materiji, u građanskoj su usvojene 633 revizije i u upravnoj materiji 55 zahteva.



- Dakle, te ukinute pravosnažne presude su bile manjkave, a to ne znači -naglašava sudija Milojević - da neko nije ili jeste kriv, već jednostavno sudska odluka mora da se donese posle odgovarajućeg postupka koji mora biti zakonit.

Imajući u vidu ukupan, ogroman broj predmeta u svim sudovima koji se pravosnažno rešava na godišnjem nivu, predsednik Vrhovnog kasacionog suda kaže da je broj onih u kojima se u postupcima po vanrednim pravnim sredstvima utvrde propusti, veoma mali.

- Ali vanredni pravni lek postoji da ne dolazi uopšte do grešaka nižestepenih sudova - zaključuje  Milojević.



Jaska Jakovljević

Poslednja šansa za sve



Po iskustvu advokata Vladimira Marinkova, postupak uz „jednakost oružja“ i postavljanje suda u ulogu čistog arbitra dovodi do toga da se lakše koristi ovaj vanredni pravni lek i to ne samo na pravosnažne presude već i na neke odluke koje se donose tokom samog postupka kao što su odluke o pritvoru, odluke vezane za istragu, neke procesne radnje u toku postupka...

- Bitno je to što se kao razlozi prepoznaju i odluke Ustavnog suda kao i odluke Evropskog suda za ljudska prava kojim se utvrđuju povrede zagarantovanih prava učesnika u postupku . Generalno to je za sve učesnike u postupku, dragocen pravni lek koji može da preokrene konačan ishod - kaže Marinkov.