Hag potvrdio udruženi zločinački poduhvat Hrvata, vođa Tuđman

Žalbeno veće Haškog tribunala portvrdilo je kaznu od 25 godina zatvora bivšem predsedniku vlade "Herceg Bosne" Jadranku Prliću, dok je Brunu Stojiću, Milivoju Petoviću i Slobodanu Praljku potvrdilo kazne od po 20 godina zatvora.

Valentinu Čoriću potvrđena je kazna od 16 godina zatvora, Berislavu Pušiću od 10 godina.

Tokom čitanja presude sednica je bila prekinuta, jer je Praljak u sudnici navodno popio otrov nakon što mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora zbog zločina nad bosanskim muslimanima u BIH.

"Slobodan Praljak nije ratni zločinac, prezirem vašu presudu", rekao je Praljak, a potom je popio otrov iz male bočice, zbog čega je čitanje presude bilo prekinuto na dva i po sata. Praljak je popodne preminuo, kako je to potvrdio hrvatski premijer Andrej Plenković.

Predsednik Žalbenog veća sudija Karmel Agijus koji je ujedno i predsednik Tribunala, rekao je u nastavku čitanja presude da "pravo na javno objavljivanje presude prisiljava na nastavak ročišta". 

Objašnjavajući razlog prebacivanja zasedanja u sudnicu 3 iz sudnice 1, Agijus je rekao da je "sudnica 1 sada mesto zločina i da holandske vlasti u njoj sprovode istragu zbog onoga što se jutros dogodilo.

Što se tiče generala Praljka, Ađijus jekonstatovao da on "nije prisutan".

Najbitniji aspekt ove presude je da je žalbeno veće tribunala potvrdilo navode prvostepene presude kojom je utvrđeno da je državni vrh Hrvatske na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom učestvovao u udruženem zločinačkom poduhvatu sa ciljem eliminacije bosanskih muslimana u Bosni i Hercegovini. 

Žalbeno veće Haškog tribunala odbilo je, naime, žalbu optuženih u slučaju "Prlić" i potvrdilo zaključak raspravnog veća da je udruženi zlocicnački poduhvat "uspostavio Franjo Tuđman i druge političke vođe sa ciljem usprostavljanja entiteta u skladu sa starim granicama Hrvatske". 

Prvostepenom presudom je utvrđeno da su visoki zvanicnici Hrvatske - predsednik Franjo Tudman, ministar odbrane Gojko Šušak i general Janko Bobetko bili ucesnici udruženog zlocinackog poduhvata sa ciljem eliminacije bosanskih mislumana na tom području.

Cilj toga udruženog zločinackog pothvata, prema zaključku prostepene presude, koja je danas potvrđena, bio je uspostavljanje hrvatskog entiteta u granicama Banovine Hrvatske iz 1939. godine i njegovo spajanje sa Hrvatskom, kako bi se ponovo ostvarilo ujedinjenje hrvatskog naroda u slučaju raspada BIH, odnosno da on postane nezavisna država unutar BiH tesno povezana s Hrvatskom. 

Tokom čitanja presude sudija Ađijus je naveo da su sva šestorica optužetnih su u svojim žalbama dovela u pitanje zaključak raspravnog veća da je udruženi zlocicnački porudhvat uspostavio Franjo Tuđam i druge političke volje sa ciljem usprostavljanjem entiteta skladno starim granicmaa Hrvatske.

"Žalbeno veće utvrđuje da nisu pokazali da je raspravno veće na pogrešan način protumačilo dokazne predmete ili da je na bilo koji način pogrešilo u donošenju zaključka", rekao je sudija Ađijus.

Takođe je naveo da je veće preinačilo prvostepenu presudu i oslobodilo optužene optužbi za zločine nad civilima u Mostaru.

Predsedavajući žalbenog veća rekao je da je žalbeno veće, uz suprotno mišljenje sudije Fausta Pokara, zaključilo da je rušenje Starog mosta u Mostaru bilo izvršeno u vojne svrhe, a ne radi zastrašivanja i terorisanja civilnog stanovništva, bosanskih muslimana.

Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudije Pokara smatra da je Stari most bio legitimna vojna meta u trenutku napada i njegovo uništenje je dalo jasnu vojnu prednost za HVO.

Ađijus je na početku izricanja odluke rekao da danas saopštava samo sažetak presude, ključne momente i zaključcke veća, dok će celu drugostepenu presudu strane u postupku dobiti naknadno.

Pored Ađijusa članovi žalbenog veća su i sudije Liu Dakin, Fausto Pokar, Teodor Meron i Bakone Džastis Moloto.