Guri ne strepi od Amera

Taj ugovor, kojim se predviđa izručenje državljana bez obzira na nacionalnost, važiće retroaktivno u odnosu na sva krivična dela koja su u njemu pobrojana, s jednim izuzetkom. Naime, član 21 precizira da će izvršni organ zamoljene države imati diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. godine, što znači da SAD ili Srbija, po sopstvenoj proceni, mogu odlučiti da li će traženu osobu izručiti ili neće, čak i ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za izručenje, koje utvrđuje sud.

Po novom Ugovoru, ako ga ratifikuju parlamenti obeju država, biće moguće izručiti sopstvenog državljanina za praktično sva krivična dela, među kojima su i krivična dela savremenog doba – kao što su sajber-kriminal, pranje novca, organizovani kriminal, terorizam i druga. Međutim, Ugovor propisuje da izručenje neće biti odobreno ako je delo za koje se izručenje traži političko krivično delo.

Nadležni organi obeju države mogu odbiti izručenje i ako procene da je zahtev „politički motivisan” ili da se delo tiče „povrede vojnih dužnosti, koje ne spadaju u krivična dela iz opšteg krivičnog prava”.

Dokument je izazvao polemiku o tome da li se između njegovih redova krije namera za izručenje osumnjičenih u slučaju ubistva braće Bitići u julu 1999, i napada na američko diplomatsko predstavništvo u Beogradu 2008. godine – što su dva slučaja čije rešavanje zahteva svaka administracija Bele kuće. Nedavno je Stejt department zabranio ulaz u SAD Goranu Radosavljeviću Guriju i članovima njegove porodice, pod sumnjom da je nekadašnji komandant Žandarmerije povezan sa stradanjem braće Bitići.

Ugovor koji predviđa izručenje državljana bez obzira na nacionalnost delovaće retroaktivno u odnosu na sva krivična dela koja su u njemu pobrojana, s jednim izuzetkom. Član 21 precizira da će zamoljene države imati diskreciono pravo da odbiju izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. To bi u praksi trebalo da znači da SAD ili Srbija mogu odlučivati o tome da li će traženo lice izručiti ili ne, čak i ako su ispunjeni svi uslovi za izručenje koje utvrđuje sud, rečeno je u Ministarstvu pravde. Treba napomenuti da je načelo Non bis in idem (niko ne može da bude osuđen ili da se protiv njega dva puta vodi postupak za isto krivično delo), zagarantovano novim Ugovorom.

To znači da oni koji su oslobođeni za ubistvo braće Bitići i paljenje ambasade ne mogu biti ponovo procesuirani u Americi. Ali zato, po ugovoru, SAD eventualno mogu tražiti neke druge ljude, za koje smatraju da su umešani. Srbija bi mogla i da iskoristi diskreciono pravo i da odbije eventualno izručenje osumnjičenih za ubistvo braće Bitići.

Inače, još 1901. dve zemlje su potpisale Konvenciju o izdavanju krivaca, čija je primena počela godinu kasnije. Slične ugovore Srbija ima s Hrvatskom, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom.

Građani dveju zemalja, po Ugovoru, moći će da budu isporučivani i za pokušaj krivičnih dela, odnosno udruživanje radi izvršenja krivičnog dela koje podleže izručenju. Ekstradicija, međutim, neće biti odobrena ukoliko je delo – političko.

Ministarka pravde Nela Kuburović i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot potpisali su taj ugovor još 15. avgusta 2016. godine, ali se on tek sada našao pred poslanicima. U Ministarstvu naglašavaju da je novim Ugovorom o izručenju zagarantovano načelo non bis in idem, to jest da niko ne može da bude osuđen ili da se protiv njega vodi postupak za isto krivično delo. Osim što propisuje za koja dela sve građani Srbije, odnosno Amerike, mogu biti isporučeni, ugovor predviđa i mogućnost da se odbije izručenje ako se ono traži zbog dela za koje je zaprećena smrtna kazna.

Ukoliko je po zakonu države-molilje za delo za koje se traži ekstradicija propisana smrtna kazna, a ona nije propisana po zakonima zamoljene države, nadležna vlast te zemlje može odbiti izručenje, sem ukoliko zemlja-molilja ne pruži garanciju da smrtna kazna neće biti izrečena. Ukoliko zemlja-molilja iz procesnih razloga ne može da pruži takvu garanciju, mora da dostavi onu da smrtna kazna, ukoliko bude izrečena, neće biti izvršena, navodi se u Ugovoru.

Poslednji član ugovora predviđa da Srbija i SAD u svakom trenutku mogu da ga raskinu, i to dostavljanjem obaveštenja drugoj strani diplomatskim putem. Raskid ugovora stupa na snagu šest meseci od dana prijema takvog obaveštenja.

M. Bozokin

D. Nikolić