Formira se nacionalna mreža podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela
NOVI SAD: Kada strada neka od žrtava nasilja u porodici ili kada bude ubijen svedok u pojedinim krivičnim postupcima, javnost obično smatra da je bila reč o pogrešnoj proceni Tužilaštva ili centara za socijalni rad.
Međutim, treba znati da Srbija trenutno nema uspostavljenu mrežu službi za podršku žrtvama i svedocima na celoj teritoriji, ali da će je, nakon što bude usvojena nacionalna strategija za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za 2019–2025. godinu, imati.
Naime, završena je javna rasprava koju je povodom izrade tog dokumenta organizovalo Ministarstvo pravde i sad predstoji da se radna verzija pretoči u nacrt koji će usvojiti Vlada Srbije.
O tome koliko je važno da Srbija usvoji tu nacionalnu strategiju, govori i činjenica da je trenutno pružanje pomoći i podrške žrtvama i svedocima uglavnom bazirana na ad hok aktivnostima malobrojnih službi upostavljenih pri svim višim sudovima i tužilaštvima, Tužilaštvu za ratne zločine, Tužilaštvu za organizovani kriminal i Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, pojedinim organizacijama civilnog društva, pravnih klinika i centara za socijalni rad.
Upravo zbog toga trenutno i ne postoje precizni podaci o broju i strukturi pružilaca pomoći i podrške žrtvama i svedocima, kao ni programima koji se nude. Nema jasno definisanih kriterijuma za stručne kvalifikacije pružilaca, niti za kvalitet usluga koje pružaju. Takođe, ne postoje formalni mehanizmi povezivanja i finansiranja pružilaca, kao ni nadzor nad njihovim radom. Programi obuke u oblasti prava žvrtava nisu standardizovani niti uspostavljeni kao segment početne i stalne obuke nosilaca pravosudnih funkcija. Informacije o raspoloživim vidovima podrške nisu sistematizovane, niti dostupne u okviru jedinstvene baze.
Strategija definiše zaštitu i svedoka u krivičnom posutpku i svedoka-saradnika, a kao žrtva definiše se fizičko lice koje je pretrpelo štetu, uključujući fizičku, psihičku ili emocionlnu, ili ekonomski gubitak koji je neposredno prouzrokovan krivičnim delom, kao i članovi porodice lica čija je smrt neposredno prouzrokovana krivičnim delom i koji su pretrpeli štetu kao posledicu smrti tog lica, odnosno neposredne žrtve.
Žrtve i njihovi članovi porodica biće zaštićene od sekundarne i ponovljene viktimizacije, od zastrašivanja i odmazde, uključujući rizik po emocionalnu i psihološku dobrobit, kao i fizičku štetu. Opšte mere su izbegavanje kontakta žrtve i učinioca, zaštita žrtve u toku dokaznih radnji i zaštita privatnosti žrtve. Žrtvama će biti omogućeno ispitivanje u toku sudskog postupka bez fizičkog prisustva uz korišćenje odgovarajućih komunikaconih tehnologija, primenjivaće se mere za izbegavanje nepotrebnog ispitivanja u odnosu na njen privatni život koji nije vezan za krivično delo, kao i mere kojima se dozvoljava da ročište bude održano bez prisustva javnosti.
Pružaoci pomoći i podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela biće lica čije su stručne kvalifikacije, znanje i veštine sertifikovane od resornog ministarstva u posebno uređenom postupku i koja su stalno ili povremeno angažovana u nekoj od službi koje čine deo nacionalne mreže službi podrške žrtvama i svedocima.
Predviđa se i angažovanje sudskih i tužilačkih pomoćnika za pružanje podrške žrtvama, a kao pružioci će biti angažovani i psiholozi već zaposleni u postojećim službama podrške pri sudovima i javnim tužilaštvima. Ukoliko zatreba, angažovaće se i dodatni broj psihologa ali i stručnih lica drugih odgovarajućih profila – psiholozi, specijalisti pedagozi...
U narednih pet godina služba podrške žrtvama i svedocima biće uspostavljana pri svim višim sudovima u Srbiji, ali i u područnim sudovima. Služba podrške pri višim sudovima imaće najmanje jednog sudijskog pomoćnika za pružanje podrške žrtvama stalno angažovanog na tim poslovima, dok će se godišnjim rasporedom poslova u sudu određivati broj dodatnih sudijskih pomoćnika koji su završili posebnu obuku u oblasti prava žrtava.
U Ministarstvu pravde treba da počne rad koordinator službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, a na nivou države postojaće nacionalna mreža službi podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.
U dokumentu se posebno utvrđuju usluge i mreže podrške i pomoći žrtvama i svedocima krivičnih dela, mehanizmi upućivanja i indivudualna procena potreba žrtava, njihovo pravo na informisanje, besplatnu pravnu pomoć, pravo da budu obaveštene o puštanju okrivljenog na slobodu, kvalifikaciji dela za koje se okrivljeni goni, eventualnom bekstvu okrivljenog ...
LJ. Malešević