Falsifikati problem i za državu i za potrošače

Osim što nanose štetu, pre svega državnom budžetu i onima koji legitimno posluju, od ostvarenog profita  nezakonitom distribucijom i prodajom robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala.

Zabrinjavajuće je to što se za plasman ovakve robe pored krijumčarenja, sve češće koristi Internet, gde se na različitim sajtovima nude čak i lekovi i medicinska sredstva, za koja se nakon oduzimanja, prilikom analize utvrdi da su falsifikovani, što znači neprovereni, a samim tim nebezbedni i potencijalno opasni po zdravlje.

Duga tradicija zaštite prava na žig

Srbija je zemlja s dugom tradicijom zaštite prava intelektualne svojine, čemu govori zanimljiv podatak koji se odnosi na zaštitu prava na žig iz Zakona o žigovima Kraljevine Srbije iz 1884. godine, kojim je u članu 22 propisano: „Zabranjeno je uvoženje strane robe u Srbiju, koja na nedozvoljeni način nosi žigove kakvog domaćeg zanatlije, trgovca ili poljoprivrednog proizvođača, ili uopšte nosi znake kao da je domaćeg porekla.

Isto tako zabranjen je i prevoz ovakve robe ili držanje na smestištu. Ovakva roba uzaptiće se gde se nađe bilo od strane dotične vlasti bilo na tužbu oštećenog”.

Carinska služba, pored svega onoga što čini na podizanju društvene svesti o šteti koju trpe svi, osim onih koji od falsifikovanja profitiraju, otkriva potencijalne falsifikate, sprečavajući da oni dospeju do krajnjih korisnika. Praksa je pokazala da se najčešće radi o tekstilu, obući ili kozmetici, a slučajeva da se originalnost nameštaja dovodi u pitanje nije bilo sve do početka decembra 2019. godine, kada je iz ovog razloga osporeno carinjenje trpezarijskog nameštaja na Terminalu Gradina. Reč je o 40 elemenata trpezarijskog nameštaja iz Turske namenjenih uvozniku iz Leskovca, koji na sebi ima odštampan logo robne marke „versaće“.

- Trpezarijski sto i stolice teški oko dve i po tone su zadržani, dok se o tome, da li je povređeno pravo intelektualne svojine pomenute robne marke, ne izjasni nosilac prava ili njegov ovlašćeni zastupnik - kažu za „Dnevnik“ u Upravi carina.

U istom periodu, krajem prošle godine, kontrolom nekoliko javnih carinskih skladišta u Beogradu zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine poznatih robnih marki privremeno je zadržano više od tri tone garderobe.

- Među robom iz Turske, koja je od strane nekoliko uvozničkih firmi iz Beograda smeštena u javna carinska skladišta do konačnog carinjenja, pronađeno je gotovo 30.000 odevnih predmeta čija originalnost je sporna, jer su muškim, ženskim i dečjim jaknama, trenerkama, farmericama, yemperima, košuljama i duksericama vidno istaknute oznake zaštićenih brendova – navode u Upravi carina.

Kako granica predstavlja prvu branu između ostalog i za falsifikate, carinska služba ima obavezu da za svaku robu, za koju se posumnja da je plagijat, pokrene carinski postupak i o tome obavesti nosioca prava, odnosno njegovog ovlašćenog predstavnika. Nosilac prava ima rok od 10 radnih dana da podnese pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da da saglasnost za njeno uništenje. Krajnji ishod u odnosu na robu može biti uništenje, ili nastavak postupka. Roba se prvenstveno uništava sečenjem pomoću specijalizovanih mašina stacioniranih u Kruševcu ili u pogonu JKP “Deponija Vinča” – gaženjem teškim mašinama.

Tako je tokom protekle četiri godine, na ovaj način, uništeno preko dva miliona različitih falsifikata, a samo tokom 2019. gotovo pola miliona različitih odevnih predmeta, obuće, igračaka, auto delova, keramike i oko 4,5 tona tekstila.

Najviše se falsifikuju hrana, alkoholna i druga pića, proizvodi za negu lica i tela, obuća, odeća, aksesoar, audio-vizuelna oprema, igračke, igrice, auto delovi i električni proizvodi...Podsetimo na slučaj kada su carinici 12. marta na prelazu Horgoš, u saradnji sa policijom, zaplenili 173 originalnih parfema “tom ford”, čija je vrednost procenjena na preko pet miliona dinara.

Da bi se uspešno suprotstavljali svim izazovima u ovoj oblasti, koja predstavlja i važan uslov za naše pristupanje Evropskoj uniji, carinska služba u saradnji s nosiocima prava, kao i relevantnim nacionalnim i međunarodnim i institucijama sprovodi kontinuirane obuke, pre svega

namenjene identifikaciji krivotvorene robe, ističu u Upravi carina i dodaju da je samo tokom protekle godine takvih specijalističkih obuka, radionica i seminara bilo je preko dvadeset.  

D. Nikolić