Dvojici lisice zbog pornografije, jednom za obljubu nad detetom

Jedna od njih tereti se i za krivično delo obljube nad detetom.

Policija je uhapsila N. B. (18) iz okoline Velikog Gradišta jer je, kako se sumnja, mobilnim telefonom snimao seksualni odnos sa sedmogodišnjom devojčicom i taj snimak potom razmenjivao putem različitih aplikacija za dopisivanje s drugim korisnicima.

U drugoj akciji lisice su stavljene na ruke I. B. (22) iz Niša, koji je, kako se sumnja, preko društvene mreže „Instagram”, od jedne jedanaestogodišnje devojčice tražio i dobijao njene fotografije na kojima je naga, a nakon toga zahtevao da komuniciraju i putem video-poziva.

Još jedno hapšenje se dogodilo, ali u Beogradu, gde je policija uhapsila D. B. (25), koji se tereti da je, u dužem periodu, preko lažnih naloga na „Instagramu”, od većeg broja maloletnih osoba starih od 12 do 14 godina, tražio i dobijao njihove fotografije na kojima su nagi.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivične prijave, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

Policijska akcije „Armagedon” sprovodi se od 2010, a u njoj učestvuju Odeljenje za suzbijanje visokotehnološkog kriminala u saradnji s Višim javnim tužilaštvom u Beogradu – Posebnim odeljenjem za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. U pitanju je stalna akcija suzbijanja iskorišćavanja maloletnih lica u pornografske svrhe putem interneta.

Zabrinjavajući su podaci po kojima je svako drugo dete žrtva nasilja na internetu, koje je iz godine u godinu sve učestalije. Po rečima stručnjaka, opasnosti vrebaju na društvenim mrežama, onlajn igricama, oglasima, reklamama, četovima, forumima…

Da je zloupotreba dece na internetu u porastu, pokazuju i podaci po kojima je u 2017. godini bilo 17 krivičnih prijava, u 2018. godini 20, a u ovoj, za prvih jedanaest meseci, čak 32.

Svedoci smo zastrašujuće pojave rasta mreže pedofilije u gotovo svim zemljama sveta. Broj otkrivenih lanaca pedofilije kontinuirano raste, što nam sugeriše ozbiljnost problema. Znatan broj dečjih zlostavljača upravo iz tog razloga koristi internet kao medij gde mogu anonimno doći do dečje pornografije. Na neki način je internet umnogome pomogao kod razvoja i širenja pedofilije u takozvanim sajber-jazbinama, o kojima najviše znaju oni koji ih stvaraju, zatim pedofili koji ih koriste, ali i policija koja pokušava da suzbije to krivično delo.

Reč je o prostorijama iz kojih se putem interneta i uživo, za novčanu nadoknadu, prenose scene seksualnog zlostavljanja deteta. Dakle, neki pedofil s bilo koje tačke na svetu može da plati osobi koja drži „sajber-jazbinu”, da zakaže termin, a onda da to zlostavljanje prati putem računara. „Sajber-jazbine” su vrlo organizovane. Postoji grupa koja sve to priprema, zatim lice koje ima polni odnos sa žrtvom, pedofil koji sve to gleda i plaća, i na kraju, grupa koja taj materijal pretvara u snimak i kasnije ga promoviše i prodaje širom sveta za novčanu nadoknadu.

Po poslednjim dostupnim podacima, više od 200 pedofila je uhvaćeno za devet godina, a neki od njih su se služili različitim metodama.

U Srbiji od 2015. godine postoji Registar pedofila, koji sadrži brojne podatke o osobama koje su pravosnažno osuđene za neko krivično delo protiv polne slobode prema maloletnicima, ali on, po zakonu, u našoj zemlji nije javan, što znači da javnost ne zna imena osuđenih pedofila, odnosno ne zna ko su ti ljudi, gde žive i kako izgledaju. Podaci o pedofilima iz Registra dostupni su samo sudu, tužiocu i policiji, ukoliko ih zatraže.

Psiholozi kažu da pedofili ne mogu da se kontrolišu jer imaju slabu kontrolu nad svojim libidom koji je usmeren ka deci kao objektu seksualnosti, a nastaje iz nemoći.

Istraživanja pokazuju da su pedofili uglavnom povučeni, nesigurni ljudi, nezrele seksualnosti, koji se s odraslom osobom osećaju neugodno, tako da svoju zonu sigurnosti nalaze u odnosu s decom i ka njima usmeravaju svoju seksualnost.

To su osobe koje imaju komplekse niže vrednosti, a mogu da se prepoznaju tako što se kreću po mestima gde se okupljaju deca. Oni kao predatori intenzivno prate i gledaju decu po parkovima, u blizini škola, vrtića, dečjih igraonica, igrališta... 

Pojedini psiholozi smatraju da pedofili trebali da budu javno obeleženi da bi javnost bila obaveštena o tome da pedofili živi u određenom gradu, na određenoj adresi. Takođe, po njihovom mišljenju, rešenje bi moglo biti i kastracija jer lek za pedofiliju ne postoji.

Pedofilija spada u grupu oboljenja poremećaja polne sklonosti koja je neuobičajena ili ekstremna. Sama pedofilija predstavlja poremećaj kada je polna sklonost umerena prema deci. Pedofili ne traže žrtve, oni imaju poremećaj nagona zbog kojeg se približavaju deci, često biraju zanimanja koja ima dozvoljavaju pristup detetu, mogu čak biti i članovi porodice, prijatelji, i reč je o osobama koje imaju odlične veštine u komuniciji s decom.

D. Nikolić