Dosije: Alkohol i duvan dostupniji, pa i najštetniji

kad je „cele noći spavalo pod šankom“ jer je „pio neku drogu s nogu“, sve dok su drugi pušili marihuanu. Ali samo na prvi pogled. Ne radi se dakle, samo o teškim drogama kao što su kokain ili spid, nego o našem nasušnom pušenju, pijuckanju, zavijanju yojntova marihuane ili korišćenju medikamenata koje nije uvek prepisao lekar – a koje ipak i te kako ima veze s drogiranjem u širem smislu te reči. Nemački „Cajt“ podržao je najveću onlajn anketu o drogama pozivajući sve čitaoce starije od 16 godina da odgovore na ovakva pitanja: ako se ne može sasvim sprečiti, ono da se korišćenje izvesnih supstanci učini bezbednijim.

Već godinama „Cajt“ odgovore učesnika ovog istraživanja prosleđuje UNDOC-u, Kancelariji Ujedinjenih nacija o drogama i kriminalu, koja u svom Svetskom izveštaju o drogama objavljuje rezultate i analize, da bi ih potom prosledila stručnim časopisima, predstavila na konferencijama i koristila za savetovanje donosioca odluka. To je, inače, najveće istraživanje u svetu u kojem ljudi učestvuju anonimno. Doduše, njime se ne dobijaju reprezentativni uzorci o ponašanju stanovništva u svetu i oni nemaju vrednost konačnih istina, ali i te kako predstavljaju smernice u smanjivanju rizika i pogubnih posledica po zdravlje ljudi. A ljudi, pak, često nisu svesni svog stanja. Tako je nedavno londonski Koley univerzitet utvrdio da iako veruje da je njegovo alkoholisanje prosečno ili čak manje od proseka, jedan od pet ispitanika se ipak izlaže ozbiljnim zdravstvenim rizicima zbog svojih navika. U najvećoj meri radi se o pogrešnoj percepciji među mladima, nazaposlenima i oskudno obrazovanima. 

UNDOC je krajem juna saopštio i da je broj odraslih zavisnih od droge po prvi put porastao u prethodnih šest godina i iznosi 29 miliona ljudi. Oko pet procenata odrasle populacije, ili oko 250 miliona ljudi starosti od 15 do 64 godina, koristilo je bar jednu vrstu droge u  2014. Od 100.000 ispitanika u ovogodišnjoj onlajn anketi gotovo trećina njih je bila iz Nemačke (nešto manje od 30.000), gde većina muškaraca (68%), misli da može da izađe na kraj s motanjem yokavaca, pušenjem duvana, ispijanjem alkohola, ili korišćenjem narkotika. Većina veli da nema zdravstvene probleme, ali im je poznato da su droge štetne. Mnogi eksperimentišu, ali je tek nešto manje od 2% njih isprobalo „čistu hemiju“ – „kristal met“. Njih 29% je koristilo amfetamin, 21% halucionegene pečurke, gomoljaču (tartufe) 14%, LSD 16%, a energetska pića s kofeinom 73%.        

Najomiljenija zabranjena supstanca je kanabis – 59% njih ga je probalo ove godine, a najčešće se puši u obliku trave. Svakog trećeg dana ili češće marihuanu koristi trećina konzumenata, a jednom procentu njih je pozlilo pa su morali da pozovu hitnu pomoć. Uglavnom koriste konoplju da bi se opustili, a samo 3% iz medicinskih razloga. Ko želi da ostane budan, poseže za drugim stvarima: na proslavama i u noćnim klubovima troši MDMA, pilulu poznatu kao ekstazi. Gotovo polovina ispitanika pri tome pije i alkohol. Prosečno im je potrebno tri pilule za „putovanje“, a jedna u Nemačkoj košta oko 25 evra, dok je u prahu cena oko 39 evra za gram. Polovina anketiranih kaže da im je bilo lako da dođu do droge. Njih 12% uzima kokain, od čega 97% kroz nos – ostali ga konzumiraju pušenjem ili pomoću šprica. U proseku se šmrču četiri „crte“, što košta oko 73 evra.

Legalne droge kao što su alkohol i duvan su ipak najštetnije zbog svoje dostupnosti. Rezultat: 195.000 umrlih godišnje u Nemačkoj. Alkohol piju svi (97%): gotovo svako se tokom godine napije, 36% dva do četiri puta nedeljno, 12% još češće, a 6% ispitanih ima barem jednom mesečno „rupe u sećanju“ – od 30.000 njih 1.800 ima „prekid filma“ od alkohola. I dok se svake godine uočava sve manji broj pušača i onih koji počinju da puše, to nije slučaj s alkoholom. U Nemačkoj 59% njih poseže za cigaretama, ali da bi umanjili svoju potrebu za nikotinom koriste alternativu, pa se 14% godišnje prebaci na elektronske cigarete – što je rastući trend. S druge strane od piva, vina ili žestine ima 1,3 milion zavisnih, dok 9,5 miliona često pije, a 74.000 umre godišnje od posledica izazvanih alkoholizmom.         

Upadljiv je u svetu i porast zavisnika od opioida – prirodnih ili sintetičkih supstanci za ublažavanje bolova, koji se inače legalno koriste u medicini. Opioidi mogu da izazovu jaku euforiju i učestalom primenom vode u psihičku zaivnost: lekovi kao što su tramadol, zopiklon i pregabalin sve više se primenjuju zarad ublažavanja bolova koji nisu skopčani s kanceroznim oboljenjima, beleže psihijatri. U SAD postoji jak sistem monitoringa korišćenja i zloupotrebe takvih lekova, ali mnoge zemlje nemaju pristup izvorima podataka. Više od tri godine je u okviru Svetskog izveštaja o drogama posmatrana njihova primena u Velikoj Britaniji i na osnovu podataka o 100.000 ljudi zabeleženo je povećano korišćenje tramadola, mefedrona, ketamina...       

Svi ovi pokazatelji, međutim, nijednu vladu u svetu nisu do sada podstakli da formulišu strategije za ozbiljno smanjenje broja uživalaca droga. Sve se završava na sporadičnim kampanjama o opasnostima korišćenja droga, na pričima o zdravstvenim problemima pojedinaca, kao i upozorenjima zbog štete za porodice i čitavo društvo.

Relja  Knežević

Saveti stručnjaka

Treba slušati svoje telo, kažu stručnjaci, informisati se o zdravstvenim rizicima i simptomima koji se javljaju, a poželjno je vlastite genetske predispozicije s obzirom na negativne efekte raznih supstanci provući kroz DNK analizu. Opšte mesto je da ne treba trošiti različite droge u isti mah, a ako se već uzmu, bolje da to bude bez preduzimanja saobraćajnih avantura automobilom ili biciklom. Profesionalna pomoć se podrazumeva, ali je korisno dobiti i povratnu informaciju od prijatelja i porodice koji svakako imaju svoj doživljaj o ponašanju zavisnika.          

Za one koji još uvek nisu sasvim zabrazdili, važi da barem dva dana u nedelji preskoče piće kako bi im se povratila jetra i prištedeli na kalorijama i novcu, a što ujedno pomaže i da održe kakvu-takvu kontrolu. S druge strane, ne sluti na dobro da se potom pet dana prepiju. Poruka je i da pre pića nešto pojedu, jer time opada rizik od „presisavanja plovka“ i posledične vatre u želucu i stomaku. Nekoliko puta godišne se preporučuju pauze od po dve nedelje apstinencije. Uz alkohol treba piti i vodu. Rakija, votka, yin ili rum brzo izazivaju pijanstvo, i ne treba propustiti kočenje u momentu pre no što se izgubi kontrola i počne – pomračenje.

Kanabistički vetrovi duvaju

Prema podacima Svetskog izveštaja o drogama u 2014. godini je bilo oko 207.000 prijavljenih smrtnih slučajeva. Upotreba  heroina i povezanih smrtnih slučajeva, međutim, ukazuje na uzlazni trend u poslednje dve godine u zemljama Severne Amerike i Zapadne i Centralne Evrope, i ova droga i dalje ubija najviše ljudi u svetu. Kanabis ostaje najčešće korišćena droga na globalnom  nivou, sa procenjenih 183 miliona ljudi koji su ga koristili u 2014. Analizirajući trendove tokom nekoliko godina, stručnjaci su uočili promenu društvenih normi prema kanabisu – pogotovo na Zapadu – a njegova upotreba povećala se paralelno s njegovim poimanjem kao lekom.