„Dnevnik“ otkriva: Ugovor između BG i SA sprečio ekstradiciju Eleza

U saopštenju Višeg suda se obrazlaže odluka i precizira da je u prvom stavu rešenja suda utvrđeno da su ispunjene pretpostavke za izručenje u odnosu na krivična dela za koja se Elez tereti - izvršena 2015, 2017, 2018. i 2019. godine, ali da je istovremeno sud u drugom stavu utvrdio da za drugi niz krivičnih dela izvršenih od 2005. do 2009. godine nisu – jer tada nije bio na snazi Ugovor o izručenju između naše zemlje i BiH. Zbog toga sud smatra da u tom delu molbe BiH izručenje Eleza treba da se odbije.

Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba Apelacionom sud u Beogradu u roku od tri dana od dana prijema prepisa rešenja, saopštio je Viši sud u Beogradu.

Branilac okrivljenog, novosadski advokat Goran Karadarević naglasio je juče za “Dnevnik” da smatra da je suština postupka ekstradicije protiv Darka Eleza je molba BiH u vezi niza krivičnih dela, između ostalog krivičnog dela zločinačka organizacija, organizovani kriminal, teško ubistvo i drugo., čije je vreme tužilaštvo BiH u optužnici, u vezi takozvanog postupka „Lutka“, opredelilo za period pre 2013. godine kada je zaključen Ugovor između Srbije i Bih o izručenju.     

U vreme koje se u optužnici opredeljuje kao vreme izvršenja tih krivičnih dela Ugovor o izručenju još uvek nije bio zaključen. Ovo je vrlo značajno, jer u Ugovoru nedvosmisleno se navodi da se izručenje za krivična dela iz tog perioda neće dozvoliti, veli naš sagovornik.

Ministri pravde Srbije i BiH Nikola Selaković i Bariša Čolak potpisali u Beogradu početkom septembra 2013. godine Ugovor o izručenju sopstvenih dražavljana optuženih i osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca.

Bosna i Hercegovina je bila jedina zemlja bivše Jugoslavije s kojom Srbija nije imala takav sporazum. Prethodnih godina su sporazumi o ekstradiciji zaključeni s Hrvatskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Slovenijom.

Ukupno 1.064 osobe izručene su ili deportirane u Bosnu i Hercegovinu od 1. januara 2013. zaključno s majem 2019. godine, po raznim osnovama, od kaznenih dela do ratnih zločina, kazali su iz Ministarstva pravde BiH za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Najviše osoba je izručeno iz Srbije, njih 211, potom 200 iz Nemačke, Hrvatske 107, Crne Gore 65, Austrije 48, Rusije pet.

On naavodi za naš list da je naknadno tužilaštvo BiH dostavilo dopunu molbe jer sprovodi nekakvu istragu za druga krivična dela čije vreme je opredeljeno na period nakon zaključenja Ugovora o izručenju.

Kao njegov branilac nisam još uvek primio odluku suda, međutim iz novinskih naslova javnost dobija kontradiktorne informacije kakvu je odluku sud doneo. Ono što mogu da kažem je da očekujem da za osnovnu molbu u vezi predmeta „Lutka“ nema mesta izručenju i da organi BiH neće moći da sude Darku Elezu u vezi tog postupka, ističe Karadarević.

Kada je reč o dopuni molbe, pošto se radi o delima nakon zaključenja sporazuma, branilac kaže da treba sačekati zvaničnu odluku i obrazloženje suda u vezi sa tim.

Nakon posete u pritvoru i razgovora s mojim branjenikom, on smatra da se radi potpuno iskonstruisanim i izmišljenim verzijama događaja za koje ga tužilaštvo BiH potražuje. Posebno se pribojava da od strane tužilštva BiH neće imati fer i pravično sprovedenu istragu naročito što se sud BiH nije nijednim svojim aktom izjasnio u vezi iste. Ukoliko je potrebno da se Elez ispita u vezi bilo čega, kao državljanin Srbije, on je spreman da odgovara na pitanja svim državnim organima Republike Srbije, napomunuo je juče advokat Karadarević

M. Vujačić