Dnevnik istražuje: Šverc antikviteta donosi milione

Ilegalno tržište obrne hiljade evra, a koliko je tačno blaga izneto iz Srbije, narvno, nikada nećemo saznati, ali povrmene zaplene  mogu da pokažu o kakvom i kolikom biznisu radi.

Uprava carina je značajna karika u otkrivanju pokušaja krijumčarenja umetničkih dela i antikviteta van granica Srbije, pre svega rimskog novca, antičkog nakita, ali i slika i vrednih knjiga. Za ilegalno prebacivanje antičkih i umetničkih predmeta, prema analizi slučajeva iz Uprave carina, krijumčari najčešće koriste sopstvena vozila, vozače autobusa, ili lica koja često putuju u zemlje zapadne Evrope, preko graničnih prelaza koji se nalaze na tom putu, Batrovaca, Horgoša, Kelebije, ali i onih manje frekventnih na granici sa EU.

Najsvežiji primer iz carinske prakse je zaplena 515 umetničkih predmeta na graničnom prelazu Bački Breg. Vozač autobusa šabačkih registarskih oznaka se najverovatnije nije nadao detaljnoj carinskoj kontroli, pa je prijavio samo par pošiljaka. Međutim, carinici su među ostalim koferima i torbama u prtljažniku pronašli i dve velike kartonske kutije u kojima je bilo 130 novčića, isto toliko ukrasnih igala i oko 50 reljefnih ploča sa prikazima ljudi i životinja, dok se među ostalim predmetima ističu ljudske i životinjske figurice, šnale, broševi i ukrasne ručice, za čiji je prenos preko granice potrebna dozvola Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Među antikvitetima pronađenim na graničnom prelazu Bački Breg je i jedna maska sa ljudskim likom, nalik na antičke posmrtne maske. Nalaz veštaka Muzeja Vojvodine potvrdiće da li se radi o originalima ili falsifikatima, od čega zavisi i njihova vrednost. To će biti odgovor i na medijske spekulacije o tome da je većina artefakata iz ove zaplene iskopana, ilegalno, naravno, u arheološkom nalazištu Viminacijum kod Starog Kostolca i da pojedini od njih vrede i po nekoliko hiljada evra. Da li je ova maska prava ili ne, reći će stručnjaci, ali nije nikakva tajna da su srpski šverceri poznati i kao falsifikatori. Prave su obično fibule i novčići dok su većina krupnijih komda obično falsifikati. Nije nikava tajna da ako odete na buvljake, od Budimšete preko Beča do Pariza, možete naći u ponudi rimske bronzane figurine. Obično se radi o bogu Merkuru  koje samo naizgled liče na orginale. Slično je i s mermernim glavama nekog od rismkih biogova ili boginja iz Sirmijuma, Viminacijuma, Gamzigrada... Figurine su dobro urađene i dobro falsifikovani.

Interesantan je i slučaj sa Horgoša koji se dogodio krajem aprila, kada su dvojica putnika, britanskih državljana turskog porekla, pokušali da u automobilu ispod suvozačkog i zadnjeg sedišta prokrijumčare pet mačeva i dva bodeža u koricama, pištolj-kolt, pištolj na kremen i pušku kremenjaču  neutvrđene marke i kalibra, kao i umetničku sliku, ulje na platnu „Dva petla“ nepoznatog autora. Na ovom istom prelazu je polovinom februara među navodnim pošiljkama beogradskog autobusa na izlazu zaplenjeno 124 novčića, šest glinenih uljanih lampi, tri figure i jedan metalni nož.  Antikviteti su bili sakriveni u kutiji sa konditorskim proizvodima, među kojima je carinik pronašao  dve kesice pune starih novčića i figure umotane u stare novine.

Krajem prošle godine na Kelebiji je u autobusu beogradskog prevoznika koji je bio na putu ka Cirihu između praznog sedišta i kafe-aparata pronađena kutija u pvc džaku, sa dobro upakovanom umetničkom slikom ‘’In der Campanga, Via Roma’.

Takvih slučajeva bilo je i na beogradskom aerodromu. Carinicima je svakako ostala u sećanju zaplena 78 ulja na platnu, iz marta pretprošle godine. Slike su pronađene u koferu starijeg gospodina, našeg državljanina, koji je u Beograd doleteo iz Punta Kane u Dominikanskoj Republici preko Minhena. Po preuzimanju prtljaga uputio se ka zelenom kontrolnom prolazu predviđenom za putnike koji nemaju ništa za carinjenje. Carinici su ipak odlučili da izvrše detaljnu kontrolu njegovog prtljaga i tada su među ličim stvarima pronašli 78 ulja na platnu. Najveća zaplena ove vrste dogodila se, sada već davne 2009. godine, kada je na aerodromu „Nikola Tesla“ zaplenjeno 14 kilograma kovanog i lomljenog starog novca.

Bilo je među carinskim zaplenama vrednih filatelističkih i numizmatičkih zbirki, ikona i drugih vrednih i starih crkveno-službenih predmeta, antikvitetnog nakita, kolekcija starog oružja i satova, čajnika, srebrnine, lampi i drugog antikvitetnog pokućstva...  Od rariteta bi se mogle izdvojiti uniforme nemačke vojske iz drugog svetskog rata, trake sa kukastim krstom, pa čak i biste Adolfa Hitlera, violina marke „Stefano Skarampela“ iz 1900. godine, nekoliko Jevanđelja. Ostala je upamćena i mermerna bista „Portret devojčice“ delo poznatog vajara Antona Augustinčića zaplenjena na Batrovcima.

Srbija je tranzitna zemlja za one koji posluju na ilegalnom tržištu antikviteta. Zna se i da lokalitete širom Srbije prekopavaju i razaraju lovci na blago i trgovci starinama, pa vredni spomenici kulture završavaju na aukcijama na Zapadu, gde se prodaju po ceni ni izbliza odgovarajućoj značaju koji imaju za istoriju i arheologiju. Carinici su dobro obučeni i opremljeni da stanu na put krijumčarima raznih profila, pa i onima koji pokušavaju da preko granice prenesu sakrivene antikvitete i vredne umetnine – preprodavcima sopstvene istorije.

Trgovina ukradenim umetničkim delima i antikvitetima treće je po redu crno tržište u svetu, posle trgovine drogom i oružjem, smatraju kriminolozi, a veći deo ovako zarađenog novca odlazi na finansiranje međunarodnog organizovanog kriminala i terorizma. U našoj zemlji je zaštita kulturnih dobara regulisana Krivičnim zakonikom, Zakonom o kulturnim dobrima i Carinskim zakonom.

D. Nikolić, D. Urošević

Foto: Uprava carina