„Dnevnik” istražuje: Brza hapšenja begunaca iz BiH u Novom  Sadu

Pretresom stana u kome je osumnjičeni boravio, policija je pronašla marihuanu i vagu za precizno merenje, pa će protiv njega biti podneta krivična prijava za neovlašćeno držanje opojnih droga.

Okrivljenom mladiću je određen ekstradicioni pritvor i u zakonskoj proceduri biće predat nadležnim organima Bosne i Hercegovine, saopštila je novosadska policija.

Za razliku od postupka izručenja, ekstradicioni pritvor ima tačno utvrđen „rok trajanja”. On, kako to propisuje Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći, ne može da traje duže od godinu dana od dana pritvaranja osobe čije izručenje se zahteva. Sud je po službenoj dužnosti dužan da po isteku svaka dva meseca, ispituje da li postoje razlozi za njegovo produženje ili ukidanje.

Nije ovo prvi put da osumnjičeni za razna krivična dela u Bosni i Hercegovini padaju u Novom Sadu. Ovde su, na primer, lisice stavljene Sarajliji Sanjinu Sefiću, koji je osumnjičen da je 10. oktobra 2016. u saobraćajnoj nesreći usmrtio dve devojke u Sarajevu, nakon čega je pobegao. Uhapšen je dva dana kasnije u Novom Sadu. Organima BiH izručen je na samom početku januara 2017. godine.

U Novom Sadu je, takođe, 30. novembra 2016. uhapšen i Mladen Ždrale, zvani Pata, iz Istočnog Sarajeva, koga je Bosna i Hercegovina tražila radi izdržavanja kazne od 15 godina zatvora zbog ubistva Milorada Todorovića u kafani „Dva bora” u sarajevskom naselju Vraca. Njemu je, nakon saslušanja u novosadskom Višem sudu, određen ekstradicioni pritvor do dva meseca.

Mladen Ždrale je uhapšen u Ulici Koste Racina, na Novoj Detelinari, gde je neko vreme stanovao u iznajmljenom stanu. Nakon što su ga inspektori novosadske Kriminalističke policije u civilu presreli, sproveden je u novosadsku Policijsku upravu, gde mu je potvrđen identitet, s obzirom na to da je za njim raspisana međunarodna poternica. Bosni i Hercegovini izručen je sredinom februara 2017.

Nije retkost da posle počinjenog krivičnog dela osumnjičeni ili osuđeni, dok čekaju da odu u zatvor, pobegnu u inostranstvo. Državljani BiH često beže u Srbiju, jer koriste veze, slične onima koje poslednjih godina primenjuju svi begunci od suđenja i zatvorske kazne.

Bekstva nisu manir samo za zvučna imena podzemlja. Često su i oni bez krivičnog dosijea, posle prvog zločina, donosili odluku o bekstvu, a pogotovo ako u regionu imaju rođake ili prijatelje kod kojih mogu da se sakriju. Pokazalo se, međutim, da utočište u regionu nije ni sigurno ni dugoročno, jer ipak brzo budu otkriveni i uhapšeni. Posebno se to odnosi na državljane BiH.

Ministarstva pravde Srbije i BiH potpisali su još 2013. godine Ugovor o izručenju državljana optuženih i osuđenih za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca i druga teška krivična dela, čime su zaokruženi svi vidovi pravne saradnje između BiH i Srbije. Ovim dokumentom regulisana je ekstradicija ne samo stranih državljana već i sopstvenih državljana okrivljenih za krivična dela iz domena organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, za koja je zaprećena zatvorska kazna od najmanje četiri godine.

Za tri godine lisice za 42 traženih

Bosna i Hercegovina je bila jedina zemlja bivše Jugoslavije s kojom Srbija do 2013. nije imala takav sporazum. Nakon što je potpisan taj dokument, za tri godine s MUP-om BiH razmenjeno je više od 8.500 informacija. Po poternicama Bosne i Hercegovine, u Srbiji su u tom periodu uhapšena 42 begunca, dok u istom periodu u BiH slobode lišeno 27 državljana Srbije. U postupcima ekstradicije iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu isporučene su 52 osobe, dok je iz BiH u Srbiju isporučeno 23. 

Pored toga, dokument predviđa i izručenje okrivljenih za teška krivična dela, za koja je predviđena kazna zatvora od 15 godina ili više.

Ugovor sadrži standardna rešenja u pogledu uslova za izručenje koji se tiču visine kazne zbog koje se dozvoljava izručenje (propisana najmanje jednu godinu, izrečena najmanje četiri meseca). Traži se obostrana kažnjivost krivičnih dela, da nije nastupila zastara krivičnog gonjenja, odnosno izvršenja kazne, da osoba već nije za isto delo osuđena, zabranjuje se izručenje u slučaju amnestije.

M. Bozokin