Četvorici optuženih 100 godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije

Tadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković i tadašnji šef beogradskog centra DB Milan Radonjić osuđeni su na po 30 godina zatvora, a pripadnik rezervnog sastava DB Miroslav Kurak i operativac DB-a Ratko Romić na po 20 godina zatvora.

Romiću i Radonjući u kaznu se uračunava vreme koje su proveli u pritvoru i kućnom pitvoru.

Na ovu odluku suda, i tužilaštvo i odbrana imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.

Presuda optuženima je izrečena nakon tačno 20 godina od ubistva Ćuruvije i to je prva presuda za ubistvo jednog novinara, dok ostala ubistva, među kojima su ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, nisu još ni rasvetljena.

Marković je osuđen zbog krivičnog dela podstrekavanje na teško ubistvo, a Radonjić, Romić i Kurak za teško ubistvo u saizvršilaštvu.

Optuženi Radomir Marković u zatvoru već služi kaznu od 40 godina zatvora zbog četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali u oktobru 1999. godine, a kako se u sprskom pravnom sistemu kazne ne sabiraju, ostao je osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.

Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.

Milan Radonjić i Ratko Romić su od jula 2017. u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, nakon što su prethodne tri i po godine proveli u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu.

Njima je danas produžena mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor (nanogicu) odnosno kućni pritvor.

Punomoćik porodice Slavka Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić, ocenio je danas da sud nije prekršio "identitet optužnice" zbog toga što je u presudi naveo NN lice kao osobu koja je pucala iz oružja na vlasnika i urednika "Dnevnog telegrafa" 1999. godine.

"Sud je time rekao da smatra da nema dovoljno dokaza da je to uradio Miroslav Kurak koji je u optužnici označen kao direktni izvršilac", rekao je Ružić za Tanjug kometarišući presudu.

On kaže da u krivičnom pravu postoji pravilo koje se zove "identitet između optužnice i presude". 

"Sudija kada sudi mora da se drži optužnice. Sudije najčešće rade tako što 'prepakuju' činjenično stanje koje je opisano u optužnici, ali ne smeju da ubacuju činjenično stanje koje ne postoji u optužnici. Ovde sud nije menjao opis iz optužnice u smislu da je uveo neko drugo lice. Sud je uveo NN lice i smatram da tako nije prekršen identitet optužnice", ukazao je punomoćnik porodice Ćuruvija.

Prema njegovim rečima, sud je rekao da su saizvršioci Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić. 

"Rečeno je da su oni omogućili NN licu da neposredno izvrši ubistvo a prema dokazima koji postoje u predmetu, smatra ih saizvršiocima. A bilo je dosta dokaza...'Zemunci' su svedočili da su oni pričali telefonom, da su par dana za redom bili na toj lokaciji, bili su u komunikaciji s Radonjićem",  podsetio je advokat.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u dvorištu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a sa njim je tada bila Branka Prpa.

Izricanju presude u Specijalnom sudu pored više desetina novinara, prisustvovali su i predstavnici novinarskih udruženja, generalni direktor  RTS-a Dragan Bujošević i urednik informativnog programa RTS Nenad LJ. Stefanović.

Slavko Ćuruvija fondacija i UNS: Ohrabrujuća presuda



BEOGRAD: Slavko Ćuruvija fondacija pozdravila je odluku Sudskog veća kojom su optuženi za ubistvo vlasnika i urednika "Dnevnog telegrafa" 1999. godine osuđeni na po 30 i 20 godina zatvora, i izrazila očekivanje od Apelacionog suda da potvrdi današnju presudu.



"Iako je sud propustio da izrekne maksimalne zatvorske kazne, smatramo da je od presudne važnosti stav Sudskog veća da su optuženi krivi za brutalno ubistvo Ćuruvije 1999. godine. Ovakav stav pomaže društvu da se obračuna s politički motivisanim zločinima i suoči s poražavajućim nasleđem režima Slobodana Miloševića", navodi Fondacija.



Fondacija dodaje da od nadležnih očekuje i da u najkraćem mogućem roku reše i procesuiraju sve zločine počinjene protiv novinara u prethodnim decenijama. 



Presuda jasno i nedvosmisleno potvrđuje, kako ocenjuju u Fondaciji, da je ubistvo Slavka Ćuruvije organizovala država, preko instrumentalizovanog Resora državne bezbednosti. 



"Odluka Sudskog veća šalje jasnu poruku da zločini protiv neistomišljenika ne mogu da ostanu nekažnjeni, a da počinioci napada na novinare zbog javno izgovorene reči nisu nedodirljivi", navodi se u saopštenju Fondacije. 



Povodom presude za ubistvo beogradskog novinara reagovalo je i Udruženje novinara Srbije (UNS) koje je ocenilo da je presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije veliki dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe



UNS takdoje pozdravlja presudu kojom su optuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije Radomir Marković i Milan Radonjić osuđeni na po 30, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po 20 godina zatvora i traži da državni organi pronađu i kazne i neposrednog izvršioca ubistva novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina".



UNS kao i Fondacija Slavko Ćuruvija očekuje da Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu koje je donelo Sudskog veća u sastavu Snežana Jovanović, Dragan Milošević i Vladimir Mesarović, i traži da državni organi što pre privedu pravdi Miroslava Kuraka kojem je suđenu u odsustvu jer se nalazi u bekstvu.



"Današnje izricanje presude značajan je čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe", navodi UNS.



Udruženje podseća da je presuda izrečena 20 godina posle zločina i četiri godine od početka suđenja optuženima za ubistvo Ćuruvije posledica istrajne borbe njegove porodice, kolega novinara i rada Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Branilac: I dalje ne znamo ko je ubio Ćuruviju



Advokat Zora Dobričanin Nikodinović tvrdi da se ni nakon današnje presude ne zna ko je ubio novinara Slavka Ćuruviju i da sud nije uspeo da obrazloži zašto je optužene osudio.Najajvljujući da će se žaliti na presudu Dobričanin Nikodinović, koja brani dvojicu osuđenih na kazne od po 30 i 20 godina zatvora Milana Radonjića i Ratka Romića, 



ona je iznela tvrdnju da je presuda doneta na osnovu medijskih spinova, a ne na osnovu dokaza u spisima predmeta."Ovo je bilo suđenje jednom vremenu i Resoru državne bezbednosti. Ovo ne služi nikome na čast", ocenila je u izjavi novinarima ispred Specijalnog suda Dobričanin Nikodinović.



U ovom postupku, kako je dodala, nije dokazano ni da je Ćuruvija ubijen radi gušenja slobode medija, niti da je ubijen radi ocuvanja vlasti Slobodana Miloševića, kao što to piše u optužnici. 

J. Ćuruvija: Presuda dokaz da je 1999. država ubila mog oca

BEOGRAD: Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara, kaže da je današnja presuda dokaz da je 1999. godine država ubila njenog oca, kao i da je poslata poruka novinarima da ipak postoji spremnost sistema i sudstva da ih brani od budućih napada.

"Drago mi je što je ovo sudsko veće svojom presudom odlučilo da se obračuna sa mračnom proslošću naše zemije. Nadamo se da će, uprkos žalbama, Apelacioni sud potvrditi ovu presudu", rekla je Jelena Ćuruvija za Cenzolovku.

Ona je napomenula da je danas "istorijski dan i za Srbiju i jedan od najvažnijih dana za nju i njenu porodicu".

Reporteri bez granica: Presuda za ubistvo Ćuruvije istorijska

PARIZ: Međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF) pozdravila je današnje kazne od 20 do 30 godina zatvora četvorici optuženih za ubistvo srpskog novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu 1999. godine kao "istorijske" i pozvala vlasti da nastave istragu kako bi se identifikovao i kaznio nalogodavac.

U saopštenju RSF ističe se da je ovo prvi put u novijoj istoriji Srbije da je neko osuđen za ubistvo novinara.

Kako se dodaje, trebalo je 20 godina, uključujući i četiri godine sudskog postupka, da se osude počinioci ubistva Ćuruvije - četvorica bivših službenika državne bezbednosti - u Specijalnom sudu za organizovani kriminal.

"Pozdravljamo ovu veoma simboličnu presudu koja svedoči o snažnoj posvećenosti srpskih vlasti da poštuju vladavinu prava i borbu protiv nekažnjivosti", rekla je Paulin Ades-Mevel, direktorka kancelarije RSF za Balkan i EU.

Pored toga, dodaje ona, pravosudni sistem mora da nastavi napore kako bi se osudili svi umešani u ubistvo Slavka Ćuruvije, uključujući osobu koja je izdala naređenje.

Reporteri bez granica napominju i da treba da se reše i druga ubistva novinara - Dade Vujasinović 8. aprila 1994. i Milana Pantića 11. juna 2001. godine i poziva da se ponovo pokrenu istrage.

U saopštenju se prenose podaci UNS da je tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji ubijeno više od 30 novinara koji su radili za srpske medije.

Podseća se da je Srbija, prema Indeksu RSF o slobodi medija rangirana na 76. mestu od 180 zemalja.

Matić: Ubistvo Ćuruvije bila opomena svima koji misle drugačije

BEOGRAD: Predsednik Komisije za istraživanje ubistva novinara Veran Matić kaže da je ubistvo Slavka Ćuruvije kao i suđenje, po značaju u rangu ubistva premijera Zorana Đindića, jer je to bila opomena svima koji drugačije misle.

"Ovo nije bilo samo ubistvo novinara. Bilo je to opomena šta će se dogoditi svima koji drugačije misle i koji žele da se izbore za slobodno, demokratsko društvo. Ali izvršioci su tada pucali i na Ustav, državu, tadašnji Resor državne bezbednosti i celokupan državni aparat, sada ih je stigla kazna", naveo je Matić u izjavi za Tanjug.

On smatra da je ceo istražni tim, zatim tužilaštvo kroz optužnicu, a sada i sudsko veće presudom odgovorilo na pravi način pravilno ceneći prikupljene i iznete dokaze dosudujući visoke kazne optuženima.

Matić ne vidi kao problematično to što sud smatra da je Ćuruviju ubilo NN lice, a ne optuženi Miroslav Kurak koji je naveden u optužnici.

"Svakako moramo sacekati obrazloženje presude da bih mogao to da komentarišem. Načelno ne vidim da je takvo viđenje sudskog veća problematično samo po sebi", precizirao je Matić.

On smatra da Apelacioni sud ima sve neophodne dokaze i argumente da potvrdi prvostepenu presudu i podseća da je taj sud, u ključnim trenucima ovog procesa donosio odluke kojima su dokazi vraćani u sudski proces, a koji su od strane veća koje je sudilo, bili eliminisani. 

U obrazloženju presude, kako je ukazao, mogli smo da čujemo da se u donošenju ove presude sudsko veće oslanjalo upravo i na te dokaze. 

On je istskao da će se Komisija za istraživanje ubistava novinara, nastaviti da se bavi ovim postupkom sa istim intezitetom kao i pre presude. 

"Veoma je važno da imamo pravosnažnu ubedljivu presudu", zaključio je Matić.