Bogićević: Uništili su me Dinkić i Mišković
a u vezi sa sunovratom „Farmakoma” prozvao je biznismena Miroslava Miškovića i nekadašnjeg funkcionera Mlađana Dinkića, a za određene nevolje i kuću KPMG.
Vlasnik „Farmakoma“, kome je pred Specijalnim sudom u Beogradu počelo suđenje zbog, kako navodi Tužilaštvo, spornih i nevraćenih kredita oštećene Privredne banke Beograd (PBB), negirao je optužbe i tvrdi da šteta u tom slučaju, ako postoji, nije nastala poslovanjem PBB-a i „Farmakoma”, već drugim okolnostima.
Optužbe, takođe za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, negirali su i ostali okrivljeni: finansijska direktorka „Farmakoma MB” Olivera Đorđević, predsednik Kreditnog odbora PBB-a Miodrag Salai, članovi tog odbora Aleksandra Janković, Vera Medić i Predrag Tošić, kao i zamenik člana Kreditnog odbora Dušan Vujadinović.
Optužnicom su obuhvaćena 32 kredita, kako se navodi, u ukupnom iznosu od 3,4 milijarde dinara, „odbrena od marta 2012. do marta 2013. godine odlukama Kreditnog odbora Privredne banke, bez odgovarajućih sredstava obezbeđenja, većem broju novoosnovanih firmi, koje su kredite prosleđivale solidarnom jemcu ’Farmakomu’ kao zajam, pri čemu je banka oštećena jer krediti nisu vraćeni“.
U odbrani iznetoj pred sudskim većem Bogićević je naglasio da je drastična prekretnica za „Farmakom” nastala nakon što su račun firme 2013. godine blokirale Findomestik i Zberbanka, iako, kako tvrdi, za to nije bilo razloga.
Posle blokade počeli su problemi „Farmakoma”, o čemu su, ukazao je Bogićević, obaveštene nadležne državne institucije.
On je rekao da su „u uništavanju ’Farmakoma’ učestvovali Mlađan Dinkić i biznismen Miroslav Mišković“.
– Dinkić mi je tražio 800.000 evra da pomogne, odnosno da ne odmogne „Farmakomu” – kazao je Bogićević.
Po optužbama koje je pred sudom izneo Bogićević, navodno je „Miroslav Mišković lobirao kod više banaka da blokiraju ’Farmakom’“.
– Nemam dilemu o tome da je jedini cilj bio da se „Farmakom” uništi. Sve je namešteno i podmetnuto s namerom da se kompanija raščerupa – rekao je Bogićević.
Po odbrani koju je Bogićević izneo na glavnom pretresu, „Farmakom” je servisirao svoje finansijske obaveze do blokade računa, a 2013. godine, prilikom blokade, imao je ugovorene poslove vredne 430 miliona evra.
Samo je rudarski deo firme procenjivan na oko dve i po milijarde dolara i, svi poverioci su se, smatra Bogićević, mogli namiriti iz tog kapitala, praktično samo od jalovine i njene prerade, ali, kako je rekao, „niko nije pokušao, nego samo pričaju da to ne vredi“.
Obaveštenje upućeno poveriocima „Farmakoma” da svoja potraživanja mogu naplatiti iz imovine i i jalovine, koja se, kaže Bogićević, svuda u svetu daje kao garancija, ostalo je bez odgovora.
– Privredna banka nikada nije pokušala da naplati dugovanja pa ne vidim kako sam ih ja onda oštetio. Niko od poverilaca do danas nije pokušao da se naplati aktiviranjem hipoteka i zaloga, iako smo im to nudili – rekao je Bogićević, i dodao da su imali odlična obezbeđenja kredita.
Kao potvrdu za svoje tvrdnje da je njegova kompanija bila jaka, dobra i stabilna, on je predočio podatke da je „u toku 2012. godine ’Farmakom’ vratio bankama 50 miliona evra, investirao 40 miliona evra, Univerzal banci dao četiri miliona evra, za pet miliona evra otkupio imovinu nekog njihovog klijenta, i to je trebalo da im vrate, ali je Univerzal banka stradala pa nije“. Takođe, po iznetim podacima, u toku 2013. godine bankama je vraćeno 110 miliona evra, a na ime kamate Privrednoj banci su dali četiri miliona evra, nigde nikakav faul nisu napravili.
Osim toga, prvi čovek „Farmakoma” navodi da su 1. januara 2013. godine imali 25 miliona evra kod Privredne banke Beograd, a reč je o iznosu koji im je uplatila jedna strana banka. Nove firme, naveo je Bogićević, osnivane su da bi „Farmakom” plasirao svoje proizvode, a to su bili novi distributeri koji neće biti opterećeni kreditima.
Bogićević je ubeđen u to da je „Farmakom” mogao podići kredit od 500 miliona evra koje mu je odobrila jedna strana banka, a s tim u vezi u odbrani je tvrdio da je 24. novembra 2014, kad je bio uhapšen, nameravo da otputuje u inostranstvo zbog toga.
Imovina „Farmakoma”, istakao je između ostalog Bogićević, sada propada pa i njegove firme, a pojedine su, nakon što je on uhapšen, „prodavane budzašto“. On je rekao da je oko 600 kvadratnih kilometara rudnih prostora koje je on svojevremeno platio, nedavno uzurpirano jer je pravo eksploatacije dato drugim firmama.
– Dozvole za rudarsko-geološka istraživanja i pravo eksploatacije, koje se daju za neistražene lokacije, ministar energetike Aleksandar Antić je pre dve nedelje dao pojedinim firmama koje su nove u poslu za prostor za koji se zna da ima rudnih rezervi – kazao je Bogićević
Govoreći o raznim nevoljama koje su otežavale „Farmakomu”, on je spomenuo i štrajk zaposlenih u rudniku „Zajača” 2013. godine, navodeći da „za taj štrajk nije bilo nikakvog razloga i da iza njega stoji Nenad Borovčanin“.
Tokom tri dana suđenja, većina okrivljenih, posle izjašnjenja o optužbama koje su u potpunosti negirali, iznela je odbranu. Svi okrivljeni se brane sa slobode.
E. D.
Optužnica zbog kredita
Optužnicom, koja je pročitana prvog dana suđenja, Miroslav Bogićević i Miodrag Salai se terete da su „postigli dogovor po kojem se nastavilo kreditiranje ’Farmakoma’ uprkos tome što je zaduženje te kompanije premašilo 25 odsto kapitala banke“. Po tezi optužbe, „’Farmakom’ je do kredita došao tako što su od juna 2012. do januara 2013. godine osnovana nova privredna društva, koja su mu pozjamljivala svoje kratkoročne kredite, za koje je koncern bio solidarni jemac, a o kompletnom kreditnom aranžmanu odluke je donosio Bogićević“.
Optužnicom se tvrdi da „Privredna banka Beograd nije tražila dodatne garancije za te kredite i da su odobravani suprotno mišljenju Odeljenja PBB-a za upravljanje kreditnim rizikom“.