Bekstva robijaša u Srbiji retka, sve se završi na pokušajima

Obojica - jedan iz Brusa, a drugi iz Kruševca, iza rešetaka su se našli zbog sumnje za trgovinu narkoticima, ali u sasvim odvojenim postupcima.

Bekstva, odnosno udaljenja iz zatvora, ma koliko privlačila pažnju javnosti jer je reč o ljudima koji su počinili neko krivično delo, nisu česta u Srbiji. Nezvanične informacije govore da ih je veoma malo.

Po stepenu sigurnosti naših zatvora, Srbija niti zaostaje, niti prednjači u odnosu na druge zemlje. Zatvorenici ne beže zato što im je ugrožena sigurnost i bezbednost, već prevashodno zbog želje da njihova sloboda ne bude ograničena, ukazuju upućeni.

Psiholozi i kriminolozi podvlače razliku između lica koji su u pritvoru zbog krivičnog postupka koji je pokrenut protiv njih i osuđenika  koji izdržavaju zatvorske kazne nakon što je sve pravosnažno presuđeno.

– Pritvor se i drugačije izdržava i teže podnosi, sve je neizvesno i osećaj tog socijalnog poniženja je najveći u vreme pritvora i obično tu ima najviše pokušaja samoubistava, a i pokušaja bekstva. Uslovi u zatvoru, ma koliko da je on dobro uređen, ne znače osuđeniku mnogo u pogledu težine izdržavanja kazne. Možete nekoga zatvoriti i u uslovima kakvi su u luksuznom hotelu ili u kućni zatvor, ali kod njega nepobitno preteže činjenica osujećenosti, da ne može da bude tamo gde želi, s kim hoće i koliko hoće, da ima to što hoće - naglašavaju stručnjaci.

Iz domaćih zatvora bežalo se na razne načine, međutim, koliko god to bilo spektakularno, većina begunaca na kraju je hvatana i završavala ili s disciplinskim merama, ili je iz poluotvorenog dela odlazila u zatvoreni, a u poslednje vreme i sa sudskim presudama koje su im produžavale robiju.

Begunci su sekli zatvorske rešetke i spuštali se kroz prozor niz užad od čaršava, preskakali zatvorski zid, skakali s krova na krov. U Nišu su prokopali tunel od 26 metara, ali su otkriveni pre nego što su izbili na površinu. Bilo je i filmskih begova helikopterom sa zatvorske ekonomije, iskakanja iz zatvorskog vozila, otmica iz „marice”, a dešavalo se da zatvorenici prosto išetaju iz zavodskog kruga.

Najpoznatiji pokušaj bekstva u poslednje vreme imali smo prilike da vidimo i na snimku, kada su, u februaru 2012., pripadnici „zemunskog klana” Sretko Kalinić i Željko Milovanović pokušali beg iz Posebne pritvorske jedinice Specijalnog suda, u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Oni su bonsekom presekli rešetke, odvalili vrata ćelija, savladali stražara u hodniku, popeli se na prvi sprat, gde su opet razvalili rešetke na prozoru i iskočili u dvorište. Međutim, sačekala ih je Žandarmerija i vratila u ćelije. Obojica su osuđena na po godinu i po zbog tog bekstva, a stražar na godinu zatvora.

Osim ovog, bilo je i drugih slučajeva bekstva iz srpskih zatvora koji su zaokupili pažnju medija.

Pamti se bekstvo Zorana Raškovića Serdara, koji je usred bela dana iskoristio posetu advokata svojim klijentima u zatvoru da se preruši i glumi njihove kolege i mirno, bez ikakvih problema, išetao na glavnu kapiju Centralnog zatvora. Kad je primećeno njegovo bekstvo, izdata je naredba o pokretanju potrage. Rašković je uspeo čak da pobegne iz Srbije, ali je otkriven i uhapšen u Švajcarskoj nekoliko meseci kasnije i deportovan u Srbiju, odnosno vraćen u zatvor. Zbog ovog propusta, dvojica zatvorskih stražra su suspendovani.

Po zakonu, zatvorenik koji uspe da pobegne ne čini krivično delo, baš kao što ni osumnjičeni za kojim je raspisana poternica ne krši zakon ako se krije od policije. Problemi sa zakonom nastaju ako prilikom bekstva neko drugi nastrada. U Krivičnom zakoniku navodi se da zatvorenik krši zakon samo ako nekog povredi ili ubije pokušavajući da se domogne slobode i zbog toga će biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina. Ukoliko niko ne bude povređen, begunac iz zatvora rizikuje samo da bude kažnjen disciplinski i da bude vraćen na dosluženje kazne.

U slučaju bekstva osuđenog, upravnik zavoda obaveštava policiju i sud koji ga je uputio na izdržavanje kazne zatvora, naređuje izdavanje poternice i preduzima druge radnje koje su neophodne da osuđeni bude uhapšen. Za vreme bekstva osuđenom ne teče kazna zatvora. Inače, bekstvo iz zatvora nije prekršajni prestup već disciplinski.

Zatvorenik Đ. O. (24) je pobegao iz Okružnog zatvora na Klisi u noći između 8. i 9. juna 2011, tako što je uspeo da izađe kroz prozor svoje ćelije i da se domogne zatvorskog dvorišta. Odatle se popeo na krov druge zatvorske zgrade, pa je pobegao pored osmatračnice. Kako je tad rečeno u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, osuđenik se u zatvoru nalazio od 25. marta 2009. godine, na izdržavanju kazne za dela teške krađe, falsifikovanje isprave i ugrožavanje javnog saobraćaja, a trebalo je da bude pušten na slobodu 24. juna 2012. godine.

Alen Cigler (40) iz Subotice, koji je uhapšen zbog sumnje da je sa Čabom Derom učestvovao u likvidaciji Nebojše Markovića na Banovom Brdu, poznat je javnosti po nadimku Čovek Mačka, zbog čuvenog bekstva iz subotičkog zatvora.

Tokom jedne šetnje u dvorištu subotičkog zatvora, Cigler je rešio da pobegne, i to pred očima svih. Zaleteo se kroz dvorište i uzverao se uza zid kao mačka. Ušao je u jednu od kancelarija na čijem prozoru nije bilo rešetaka, prošao je kroz hodnik i iskočio sa druge strane na ulicu i pobegao, ispričao je svojevremeno svedok njegovog bekstva.

Pratiocima crne hronike u sećanju je i slučaj Novosađanina Borisa Radovanovića zvanog Ginis. Njemu se 2009. godine sudilo zbog brojnih razbojništava, a avgusta te godine pobegao je zatvorskim čuvarima, kada je došao na zakazani pregled kod zubara u privatnoj ordinaciji u Ulici Augusta Cesarca. Uhapšen je 22. decembra 2016. u Solunu, a nakon molbe Ministarstva pravde upućene grčkim vlastima, isporučen je našoj zemlji. Dok je bio u ekstradicionom zatvoru u Grčkoj, a i kasnije, kada je prebačen u KPZ Sremska Mitrovica, Ginis je u tri navrata pisao “Dnevniku”.

D. Nikolić

M. Bozokin

Srbin pokušao beg iz peruanskog zatvora

Da kriminalci ne pojkušavaju bekstva samo iz zatvora u Srbiji, pokazao je jedan od vođa kriminalnog klana “Amerika” Zoran Jakšić, koji je u Peruu osuđen na 25 godina zatvora zbog šverca 800 kilograma kokaina.

On je, kako perenose peruanski mediji, opet je pokušao bekstvo iz zatvora, ali su istražitelji, nakon što su saznali za njegov plan, brzo reagovali i sprečili ga u toj nameri.

Kako prenosi “La Republika”, Jakšić je uz velike mere bezbednosti, koje su uključile i helikoptere iz nacionalne policije, prebačen u strogo čuvani zatvor u vojnoj bazi Kalao. Ova velika i spektakularna akcija prebacivanja Srbina koji je na tamošnjim prostorima usko vezan sa meksičkim kartelom „Sinaloa” održana je u sredu veče, preneli su mediji.

Zbog njegovog premeštaja mobilisan je čitav kontingent agenata iz specijalne jedinice SUAT kako bi osujetili eventualni pokušaj Jakšićevih ljudi da ga oslobode. Takođe, dva helikoptera sve vreme su nadgledala celu rutu, sve dok Jakšić nije bezbedno ušao u vojnu bazu, preneli su peruanski mediji.

Inače, ovaj Srbin iz okoline Zrenjanina je i ranije pokušavao da pobegne iz zatvora.