Backović: Srbija posvećena procesuiranju ratnih zločina

Obraćajući se članicama SB povodom šestomesečnih izveštaja glavnog tužioca Serža Bramerca i predsednika Tribunala Teodora Merona, Backović je istakao da je srpsko krivično zakonodavstvo u potpunosti usklađeno sa međunarodnim standardima i omogućava saradnju sa tribunalom bez izuzetka kada su u pitanju dela koja Savet bezbednosti prepoznaje u Statutu Tribunala kao teške međunarodne zločine.



"Na osnovu tog zakonodavstva, Srbija je dokazala svoju posvećenost koja se jasno oslikava u broju i rangu optuženih koji su predati Tribunalu", naveo je Backović, osvrćući se detaljno na domaće procese i regionalnu saradnju, kao i na kritike glavnog tužioca.



On je članicama SB rekao da Srbija ne bi trebalo da bude negativno ocenjena zato što poštuje svoj Ustav, zakone i sudske odluke, u skladu sa svim osnovnim pravnim principima, podsećajući da na vladavinu prava i podelu vlasti kao ključne principe modernih demokratija.



Imajući to u vidu, Backović je članove SB zapitao da li je Srbija mogla da sprovede izbor tužioca za ratne zločine ili njenih zamenika bez sprovedene procedure u skladu zakonima i nasuprot samostalnosti Javnog tužilaštva i slobodi poslanika u parlamentu da glasaju ili ne glasaju za predložene kandidate. 



"Da li smo mogli da izručimo (troje radikala) Petra Jojić, Vjericu Radetu i Jova Ostojića nasuprot odlukama suda koje se baziraju na zakonu Srbije i Statutu Tribunala. Da li smo mogli da završimo slučaj (generala Novaka) Đukića ignorišući procesna prava okrivljenog. Odgovor je naravno - ne", zaključio je Backović.



Osvrćući se na konkretne podatke, Backović je Savetu bezbednosti predočio da je Srbija do sada Tribunalu u Hagu predala 45 optuženih od ukupno 46 čije je izručenje bilo zahtevano, budući da je jedan optuženi izvršio samoubistvo pre predaje Tribunalu.



Od tog broja, kako je podsetio, 14 optuženih je uhapšeno na teritoriji Republike Srbije, četiri optužena su uhapšena u inostranstvu u okviru saradnje nacionalnih službi bezbednosti i stranih agencija, a 27 optuženih se dobrovoljno predalo.



"Nijedna druga država nije predala ni blizu ovog broja visoko rangiranih zvaničnika kao što je to učinila Srbija i to je jasan dokaz da je Srbija posvećena procesuiranju ratnih zločina", rekao je Backović.



U prilog ovome, kako je dodao, Srbija je omogućila tužilaštvu Tribunala slobodan pristup važnim dokazima koji se nalaze u Srbiji kao što su dokumenti, arhive i svedoci.



Paralelno sa doprinosom radu Tribunala, Srbija je pokazala nedvosmislenu opredeljenost da se neprekidno bori protiv nekažnjivosti međunarodnih zločina kroz postupke pred domaćim sudovima, rekao je pomoćnik ministra.



On je ukazao da srpske vlasti imaju strateški pristup procesuiranju ratnih zločina, koji je vidljiv kroz obaveze koje je Srbija sebi zacrtala kroz Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalnu strategiju za Procesuiranje ratnih zločina, koje je Vlada usvojila 2016. godine.



Prema njegovim rečima, oba dokumenta za okosnicu imaju ideju "nulta tolerancije" prema nekažnjivosti, bez odzira na etničku pripadnost, religiju ili rang žrtve ili izvršioca.



"Oba dokumenta su pozdravili najviši srpski zvaničnici što je potvrđeno u brojnim javnim obraćanjima. Ove činjenice stoje nedvosmisleno protiv tvrdnji glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca", napomenuo je Backović.



On je ukazao da se sloboda govora nalazi visoko na listi prioriteta Srbije, te da svaki građanin ima slobodu da izrazi svoje mišljenje bez posledica sve dok te izjave ne predstavljaju krivično delo.



"U svakom slučaju, pojedinačne izjave nekih ličnosti ili organizacija civilnog drušva, ne treba da se interpretiraju kao zvaničan stav države. Posvećenost Srbije ne treba ceniti ni po čemu drugom, osim prema rezultatima koji su do sada postignuti u saradnji sa Tribunalom, procesuiranjem ratnih zločina pred domaćim sudovima i regionalnoj saradnji", naveo je pomoćnik ministra.



On je napomenuo da generalizacije zasnovane na interpretacijama, spekulacijama, pretpostavakama i insinuacijama, ne mogu doprineti pravoj proceni situacije.



Backović je rekao da je Srbija svesna da se proces izbora tužioca za ratne zločine prolongirao i izazvao odlaganja u primeni Strategije, napominjući da to ne znači da nije bilo nikakvog napretka.



"Naprotiv, Srbija aktivno radi na jačaju kapaciteta Kancelarije Tužilaštva za ratne zločine. Pored nedavnog imenovanja tužioca, u toku je izborna procedura za još tri zamenika tužioca, a nova tužilačka Strategija će biti završena i usvojena u nekoliko narednih meseci", naglasio je Backović.



Takođe, kako je naveo, monitoring nad suđenja za ratne zlocicne će ponovo početi u septembru zajedno sa specijalnim treninzima za sudije, javne tužioce i policijske službenike koji su nadležni za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina. 



On je ukazao da je potvrđeno u toku prošle i ove godine 10 optužnica za ratne zločine protiv 21 lica, navodeći da je pored drugih aktivnosti, unapređen položaj žrtava i svedoka u skladu sa međunarodnim standardima.



Backović je rekao da Srbija razume Bramercovu zabrinutost za pomirenje i saradnju u regionu, i tim povodom naglasio da regionalna saradnja ostaje prioritet za Srbiju.



"Nasa posvećenost je vidljiva iz statističkih podataka o regionalnoj saradnji, ali samo kvalitet i kvantitet naših napora može da bude predmet ocene kada govorimo o posvećenosti Srbije reginalnoj saradnji", rekao je Backović ističući da je "za bolje rezultate u regionu poreban i reciprocitet".



Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine iz decembra 2016, koje je predstavio pomoćnik ministra, Srbija je pozitivno odgovorila na 38 od 52 zahteva za saradnju Bosne i Hercegovine (BIH), devet je odbila, a pet je u radu.



Od 78 zahteva iz Hrvatske Srbija je pozitivno odvorila na 50, 11 zateva je odbijeno dok je 17 u radu, dodao je on.



"Nasuprot tome, na 10 od 22 sprska zahteva BIH je odgovorila pozitivmo, a rezultati su još gori kada je u pitanju Hrvatska. Ona je pozitivno odgovorila na 10 od 27 zahteva Srbije", rekao je Backović.



On je ponovio da je posvećenost Srbije saradnji sa Haškim tribinalom i efikasnim procesuiranjem ratnih zločina neospora, te da želi da veruje da i ostale države u regionu jednako žele da rade zajedno na pomirenju, saradnji i stabilnosti u regionu podržavajući istovremeno Tribunal da ispuni svoju misiju.



"Takođe se nadamo da će zvaničnici Tribunala i Mehanizma za krivične sudove prepoznati napore naše Vlade da promoviše ove vrednosti", napomenuo je Backović.