Anonimno pismo roditeljima produbilo misteriju
Nestanak 15-godišnje Barbare V. iz Sente, učenice prvog razreda Ekonomsko-trgovinske škole, još je nerazjašnjen, a sadržaj anonimnog pisma koje je neko 13. decembra ubacio u poštansko sanduče njenih roditelja,
dodatno je produbio sumnje i misteriju. Po već poznatoj verziji događaja koji se zbio 25. novembra oko 22 sata, devojčica je pala s mosta u Tisu.
Konkretnija saznanja o nestanku devojčice iz Sente, ali i o anonimnom pismu koje su njeni roditelji pronašli u poštanskom sandučetu, policija će saopštiti za nekoliko dana, potvrđeno je za naš list u Policijskoj upravi Kikinda.
U PU Kikinda očekuju da će u tom periodu raspolagati s više saznanja koja se odnose na nestanak devojčice iz Sente, ali i na tačnost navoda anonimnog pisma koje su dobili njeni roditelji. Policija je, inače, nakon tragedije na senćanskom mostu obavila informativni razgovor s dvojicom dečaka, u prisustvu roditelja. Po njihovom svedočenju, oni su bili s Barbarom kobne večeri na mostu.
Nesrećna devojčica survala se u ambis, u hladnu reku, kad je pokušala da se prebaci na platformu kod rečnog stuba. Okliznula se, pala u Tisu i nestala.
U Osnovnom javnom tužilaštvu takođe potvrđuju da su upoznati s anonimnim pismom, ali napominju da ne raspolažu dokazima o tome da je neko namerno gurnuo devojčicu sa mosta u reku.
– Tek kada se telo pronađe i obavi obdukcija, biće utvrđen tačan uzrok smrti – rečeno je u OJT-u Senta.
U verodostojnost priče o tragediji, po kojoj se kobne večeri devojčica na mostu zatekla s dvojicom momaka, te da se pri pokušaju da se spusti na stub mosta okliznula i pala u reku, njeni roditelji sumnjaju od samog početka. Devojčicin otac Endre Vitez je kategoričan da nema šanse da je Barbara u to doba na most otišla svojom voljom jer je bojala visine, a da posle svega šta ih je zadesilo, samo žele da saznaju istinu, šta se dogodilo.
Telo devojčice nije pronađeno u Tisi i pored opsežne pretrage, a uznemirenje roditelja i dodatne sumnje unelo je
anonimno pismo, koje su pre nedelju dana pronašli u poštanskom sandučetu.
– Najpre sam pomislila da je neki račun – ispričala je devojčicina majka Melinda. – Pismo nije bilo u koverti, a kada sam ispravila beli papir i pročitala rukom ispisan sadržaj na mađarskom jeziku, briznula sam u plač i odmah pozvala supruga.
U anonimnom pismu neko je napisao da su devojčicu, navodno, trojica momaka silovali, da ju je najsnažniji od njih ugušio i bacio u Tisu. Tvrdi se da su joj pre toga u sok sipali neku opojnu drogu da bi je omamili.
– Ne znamo da li nam je to pismo poslao neko ko zna šta se desilo pa ga grize savest, ili je to nečija bolesna šala – očajan je otac Endre, koji je anonimno pismo istog dana predao policiji u Senti, pre toga ga uslikavši mobilnim telefonom. – Jedan kolega me je posavetovao da pismo stavim u kesu i odnesem u policiju. To sam i učinio, ali do sada nemam povratnu informaciju.
Šta se desilo na drumsko-železničkom mostu kod Sente, kod stuba bližeg banatskoj obali, nije u potpunosti razjašnjeno. Otac Endre napominje da su s pažnjom pratili tok pretrage Tise i rečnih obala, uveren u to da bi telo isplivalo na površinu čak i da se zakačilo za dno reke, jer je vodena struja veoma jaka.
Pošto Barbarino telo ni nakon toliko vremena nije pronađeno, majka Melinda uverava kroz suze da joj majčinski instinkt govori da je njena ćerka živa i da je možda negde sakrivena. Od majke saznajemo da suprug Endre svakodnevno proverava „Fejsbuk” profil nestale ćerke te da su ustanovili da su je od tragičnog događaja s liste prijatelja izbrisale osobe s kojima je bila kobne večeri.
M. Mitrović