Zbiljić: Ekonomski patriotizam nema cenu

izvozničkim lobijima koji posluju na tržištu Srbije u vezi s izvozom bakarnih sekundarnih sirovina, i da se zalaže za to da se te sirovine prerade u Srbiji jer to predstavlja osnov srpske ekonomije.

– Ekonomska zaštita svake države, pa tako i Srbije, podrazumeva da se svim legitimnim sredstvima bori da zaustavi izvoz sirovina i poluproizvoda, a da stimuliše izvoz gotovih proizvoda da bi omogućila da se sirovine prerade u domaćim proizvodnim kapacitetima i na taj način poveća BDP (bruto domaći proizvod) iz kojeg direktno proizlazi mogućnost većeg zapošljavanja i jača se državni budžet – ističe Zbiljić. – Ono što je u azbuci slovo A, to je u ekonomiji pravilo da su doradni ili prerađivački poslovi najprofitabilniji. Tu osnovnu ekonomsku teoriju primenio sam u svom radu i od 2004. godine do danas firma „Maneks” iz Novog Sada, čiji sam vlasnik, jedna je od dve najveće srpske kompanije koje bakarne sirovine prerađuju u domaćim proizvodnim kapacitetima, pre svega u Topionici i Rafinaciji bakra u Boru (RTB „Bor”) ali i u „Valjaonici bakra Sevojno”, zatim fabrikama kablova u Zaječaru, Jagodini i Novom Sadu.

On napominje da se u Srbiji, po svojim prerađivačkim potencijalima, ozbiljno izdvajaju dve grane, a to su poljoprivreda i metalna industrija.

Nakon desetogodišnjeg rada, tržišnog i kapitalnog ojačavanja, njegova matična firma „Maneks” kupila je većinski paket akcija kompanije „Energotehnika – Južna Bačka” Novi Sad. On dodaje da se u javnosti možda malo zna da od „Elektrovojvodine” u procesu privatizacije „Južnu Bačku” nije kupio on, već kompanije „Promist” i „Viktorija grupa”, i to 2010. godine. Zbiljić je većinski vlasnik te kompanije postao tek krajem 2013, a jedini vlasnik – početkom 2016. godine.

– Ta kompanija postoji 60 godina i u tom periodu projektovala je i izgradila na stotine trafostanica, stotine kilometara dalekovoda, gasovoda i toplovoda, kao i veliki broj termo i elektropostrojenja. „Energotehnika – Južna Bačka” je, po oceni mnogih priznatih inženjera i ekonomista, uz „Energoprojekt” Beograd, energetski brend Srbije, a meni je sinergija „Maneksa” i „Energotehnike – Južna Bačka” omogućila potpunu tržišnu dominaciju u oblasti metalne industrije i energetike pa slobodno mogu da kažem da je kupovina te kompanije bila apsolutni profesionali pogodak – uveren je Dragoljub Zbiljić.

Govoreći o projektu ispumpavanja vode s površinskog kopa „Tamnava – Zapadno polje“ u Kolubari, jednim od najznačajnijih delova EPS-a, Zbiljić pojašnjava da je nakon poplava u našoj zemlji 2014. godine, „Energotehnika – Južna Bačka” dobila na tenderu taj posao.

– Komercijalna ponuda moje kompanije bila je dva i više puta manja od ponude jedne od najvećih svetskih kompanija, nemačkog KSB-a. Moram da istaknem da izuzetno poštujem veličinu i poslovnu snagu KSB-a, ali isto tako i da se baš na tom primeru ispumpavanja vode videlo da naše, srpske kompanije, imaju dovoljno inženjerskog i monterskog znanja da izvedu jedan tako složen posao. Rok za ispumpavanje minimum 80 miliona kubika vode bio je svega 90 dana i mi smo u tome uspeli i na taj način omogućili nesmetanu eksploataciju uglja koja je direktno mogla da zaustavi uvoz uglja ili struje. Dobro izvedenim poslom i omogućavanjem eksploatacije kolubarskog uglja, direktno smo zaslužni za proizvodnju domaće struje tokom 2015. godine, što je državi Srbiji uštedelo gotovo 200 miliona evra predviđenih za uvoz struje ili uglja ukoliko mi ne uspemo u nameri da ispumpamo vodu i osposobimo rudnik – ističe Zbiljić.

On napominje da su priznanja za dobro obavljen posao kao kompanija dobili ne samo od Vlade Republike Srbije već i od Svetske banke, koja je finansirala taj projekat, ali i od čitavog niza domaćih i inostranih kompanija.

– „Energotehnika – Južna Bačka”, osim na tržištu Srbije, posluje i na veoma zahtevnom tržištu Nemačke, gde smo suvlasnici kompanije „RSE solution” iz Fulde. Želim da istaknem da je „Južna Bačka” partner i nemačke KfW banke za poslove rekonstrukcija toplotnih i kogenerativnih postrojenja, a te poslove dobili smo na međunarodnom tenderu. Na tim poslovima, koje izvodimo na tržištu Evropske unije, zapošljavamo isključivo radnike iz Srbije, koji prolaze obaveznu dodatnu obuku u našem edukativnom centru i s našim pečatom firme kao garantom znanja i sposobnosti kreću na EU tržište. Profit ostvaren na inostranom tržištu prikazujemo u bilansu kompanije u Srbiji i porez na dobit uplaćujemo u budžet Republike Srbije – navodi naš sagovornik.

On dodaje da je ulaganje u mlade bilo praksa na koju je naišao kada je kupio kompaniju „Energotehnika – Južna Bačka”, i da mu se taj koncept veoma dopao i dodatno ga je unapredio.

– Ponosimo se saradnjom sa Srednjom elektrotehničkom školom „Mihajlo Pupin” u Novom Sadu, u kojoj imamo veliki broj stipendista, a, što je možda i najvažnije – preteča smo dualnog obrazovanja jer imamo celo jedno odeljenje koje Srednju školu „Mihajlo Pupin” završava na nemačkom i srpskom jeziku i kojima garantujemo radna mesta nakon školovanja.

„Enegotehnika – Južna Bačka” stipendira i veliki broj studenata Univerziteta u Novom Sadu, a osnov za stipendiju je prosečna ocena preko devet na prvoj godini studija.

– Diplomirani inženjeri elektro i mašinske struke s prosečnom ocenom preko 9 kod nas imaju zagarantovano radno mesto i dobru poslovnu šansu. Imamo veoma dobru saradnju i sa Školom „Dr Milan Petrović”, koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju i kojima kroz čitav niz akcija nudimo lakše i lepše detinjstvo, ali i određena radna mesta u budućnosti. Uložili smo velike svote u izgradnju novog edukativnog centra koji ima više od 2.000 kvadratnih metara, u kojem će raditi provereni kadrovi, i to na poslovima dodatnih stručnih usavršavanja radnika, ali i njihove pripreme za rad na inostranom tržištu. Edukativni centar je u potpunosti završen, čeka se tehnički prijem i upotrebna dozvola – kaže Dragoljub Zbiljić.     

(Izvor: Brif.rs)

Novi Sad u srcu

– Novi Sad jednostavno obožavam i smatram ga najlepšim evropskim gradom i iskreno ne bih mogao da zamislim život ni u jednom drugom gradu. Rođen sam u Boru, a u Novi Sad došao sam kao student 1996. godine, ali imam osećaj kao da sam ceo život proveo ovde i zaista sam vrlo emotivan kad je Novi Sad u pitanju. Želim da iskoristim ovu priliku i da još jednom javno uputim čestitke gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću, rukovodstvu Grada, Novosađanima i svima kojima je Novi Sad u srcu izbor za Evropsku prestonicu kulture za 2021. godinu jer je to ogroman uspeh koji nam otvara vrata razvoja, ne samo u pogledu kulture, nego i sporta, ekonomije i turizma.

Sve za „Vošu”

– Fudbalski klub „Vojvodina” predstavlja jedan od tri najveća simbola grada Novog Sada. FK „Vojvodina” postoji 102 godine i smatramo da svi zajedno imamo obavezu da svojim kapitalom, znanjem, energijom, željom i samopouzdanjem klub zaista dugoročno stabilizujemo na radost navijača, svih Novosađana, ali i stanovnika AP Vojvodine, zatim Republike Srpske i dela Hrvatske u kojem žive naši Srbi i veliki broj njih navija za „Vošu” – kaže Zbiljić. – Poslovni tim Fudbalskog kluba „Vojvodina” čine domaće privatne kompanije i u tom timu nema javnih niti stranih preduzeća. Te kompanije se u oblastima kojima se bave veoma dobro tržišno bore s inostranim kompanijama i dokazuju visoku klasu. Velika nam je želja da posetu navijača stadionu podignemo na najviši mogući nivo: očekujemo na stadionu čitave porodice, koje će se osećati bezbedno i komforno. Omogućili smo invalidima lakši dolazak i boravak na stadionu, a planirane su i nove konsultacije s njima o eventualnim dodatnim ulaganjima. Smatramo da utakmice „Vojvodine” treba vremenom da uđu u turističku ponudu grada, kao i da organizacijom kadetskog turnira za sve velike klubove s prostora stare Jugoslavije, koji planiramo za maj ili jun, pokažemo da je Novi Sad grad otvorenog srca, a da je FK „Vojvodina” veliki, a možda i najveći, srpski klub. Imamo mi u našem poslovnom timu još mnogo toga zajedničkog, ali pustićemo da vreme pokaže našu snagu kroz rezultate i napredak Kluba.