Zapenušaće se vojvođanska vina na evropskom tržištu

rečeno je na tribini u Sremskim Karlovcima, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, EU Info-pointa u Novom Sadu, i u saradnji s Privrednom komorom Vojvodine, na kojoj je bilo reči o mogućnostima za izvoz vojvođanskih vina u EU.

Kako je ocenila Dragica Samardžić iz PKV-a, to je velika mogućnost i prostor za delovanje, koji zahteva dobru organizaciju.

– EU je najznačajnije i vodeće tržište u robnoj razmeni vojvođanskih privrednika – kazala je Dragica Samardžić. – Lane je Vojvodina ostvarila suficit u robnoj razmeni s EU od 667,9 milijardi dolara. Ukupna vrednost vina izvezenog u 2016. godini na ta tržišta je 751.432 dolara, ili 248.965 litara. To je daleko ispod predviđene i odobrene kvote. Najviše vina izvezli smo u Hrvatsku – za 321.870 dolara, zatim u Sloveniju i Austriju.

Po njenim rečima, vinarstvo i vinogradarstvio u Vojvodini i Srbiji je ostvarilo značajne rezultate, u čemu je država imala veliku ulogu kroz podsticajne mere, dajući subvencije za podizanje novih zasada, kupovinu opreme i unapređenje kvaliteta vina.

–Vino se formalno i pravno ne može izvesti u EU bez obrasca VI 1 – istakla je Dragica Samardžić. – To je obrazac koji mora da prati vino i koji garantuje da je ono proizvedeno uz skaldu s OIV enološkim postupcima i ograničenjima. Nakon analize, popunjavaju ga laboratorije koje je ovlastilo Ministarstvo poljoprivrede.

Uz opštu ocenu da je kvalitet vina i izvoz srpskih proizvođača u poslednje vreme uznapredovao, konstastovano je i da bi zajednička promocija i udruživanje bili put za izvoz vina u EU.

Po mišljenju novinara i autora knjige „Vojvođanski vinski vodič – Vina Vojvodine“ Petra Samardžije, najveći preporod, nezamisliv procvat vinogradarstva u Vojvodini zabeležen je u vreme najveće ekonomske krize.

– Taj apsurd je zanimljiv jer je došlo do uticaja i brige države za tu svetu biljku – kazao je Samardžija. – U dugom periodu posle Drugog svetskog rata, naopakom politikom, Srbija je od zemlje – velikog izvoznika vina pretvorena u velikog uvoznika. Od osamdesetak hiljada hektara pod vinogradima Srbija je spala na jedva 15.000 hektara. Brigom države ta površina se povećava, i po nekim računicama, sada je dostiga 25.000 hektara. U Vojvodini sada ima više od stotinu registrovanih vinarija i šest stotina vinskih etiketa. Najvažnije je da je kvalitet vina u poslednjih 15 godina toliko porastao da je to neverovatno. Mnogo posla ima još u toj grani, to je činjenica, a važan segment jeste nauka koja treba da prati razvoj.

Z. Milosavljević

Prokupac, tamjanika...

Ataše Delegacije Evropske unije u Srbiji Karl-Hajnc Fogel smatra da srpska vina mogu naći svoje mesto na evropskom tržištu i da je, što se tiče izvoza vina, najvažnije je da se standardi usklade u s onima u EU.

– Obišao sam dosta područja u Srbiji i mogu reći da se ovde proizvode veoma dobra vina – kazao je Fogel. – Kadarka, prokupac i tamjanika su dobra vina: iako se kadarka proizvodi i u Mađarskoj i Hrvatskoj, srpska je bolja.