Zadrugarstvo spasava mala gazdinstva

savetnik premijera za poljoprivredu dr Dragan Glamočić, koji je poručio da je najveća šansa za male poljoprivrednike u borbi s Evropom – udruživanje u zadruge, kao i proizvodnja hrane zaštićenog geografskog porekla. O mogućoj saradnji u oblasti lokalnog razvoja govorila je ambasadorka Slovačke Republike Dagmar Repčekova, koja je poručila srpskim poljoprivrednicima da iskoriste sve projekte IPARD-a za koje će moći da konkurišu sledeće godine.

Glamočić je objasnio kako mala i srednja gazdinstva da prežive, ali naveo i da ima mnogo dobrih primera malih gazdinstava koja uspešno posluju.

– Suština je udruživanje – kazao je Glamočić, i dodao da je naš izlaz u specifičnoj proizvodnji. – U borbi s inostranim poljoprivrednicima mali paori nemaju šanse jer EU ima jaču tehnologiju i obrazovanje.

Kao jedan od dobrih primera udruživanja, on je naveo povrtare iz Begeča, koji su udruženi uspeli da izvezu veće količine šargarepe jer pojedinačno ne bi uspeli. Odličan primer udruživanja pokazali su i Futožani.

– Koliko je uspešan futoški kupus možete videti po tome što se sada može naći u gotovo svakoj radnji i što nema osobe koja nije čula za njega, pa i kupila proizvod – kaže Glamočić.

Direktorka Naučnog instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu dr Olivera Đuragić naglasila je da je Institut jedini u jugoistočnoj Evropi i da je zaslužan za 52 proivoda koja su dobila zaštitu geografskog porekla.

Među zaštićenim proizvodima su i homoljski med, sremski kulen, petrovačka kobasica i kulen, rtanjski čaj, somborski sir, užička slanina i razni drugi, ali samo futoški kupus, svež i kiseli, ima potpuni ciklus zaštite.

Na temu poboljšanja poljoprivrede i razvoja lokalnih samouprava govorili su i predsednici opštine Bački Petrovac Pavel Marčok i MZ Gložan Jan Bohuš.

– Povrtari treba da se udružuju – kaže Pavel Marčok. – O tome koliko smo ponosni na naše proizvode zaštićenog porekla govori činjenica da smo ove godine ustanovili „Klobas fest” – kulenijadu, koja će se od sada održavati svake godine krajem februara.

On je dodao da, osim poljoprivrede, Bački Petrovac ima veliki potencijal i u ruralnom turizmu.

Predsednik MZ Gložan Jan Bohuš kaže da njihovo selo ima pet staklenika, dva velika festivala, a da je i dalje problem u mesnoj zajednici infrastruktura.

U okviru Poslovnog dana moglo se čuti i o organskoj prozvodnji, koja je kod nas još u povoju, kao i o ruralnom turizmu, koji je neiskorišćeni potencijal. Predstavnici lokalnih samouprava Bački Petrovac, Gložan, Sombor i Svrljig predstavili su planove za budućnost, kao i lokalnu strategiju.

Autor „Agrokompasa” je Đorđe Mojić iz udruženja „Interart”, Agencija za strateški razvoj i planiranje.

M. Stakić

Geografija može pomoći

Kao primere proizvoda zaštićenog goegrafskog porekla i dobrog poslovanja Glamočić je naveo futoški kupus, petrovački kulen, leskovački ajvar, ali i naglasio da vidi veliki uspeh u proizvodnji meda.

– Srbija ima veći izvoz meda nego svih vrsta mesa zajedno. Godišnja zarada iznosi između 12 i 15 miliona evra – kazao je Glamočić. Po njegovim rečima, med se može koristiti i u kozmetičke svrhe, ali i u vidu polena, mleča, i u njegovoj proizvodnji je mogućnost veće zarade.