Za poljoprivredu nema novca iz EU bez novog zapošljavanja

postavljena kompletna operativna struktura za IPARD i da bi realizacija tog programa mogla krenuti 2016. godine.

– Imamo sjajne vesti, a zahvalio bih se najpre Vladi Republike Srbije koja je u eri smanjenja broja zaposlenih u upravi našla razumevanja i shvatila neophodnost dodatnog zapošljavanja u Upravi za agrarna plaćanja i Sektoru za ruralni razvoj jer je to bio uslov da ono što smo obećali – apliciranje za fondove IPARD-a – početkom 2016. godine i realizujemo – izjavio je državni sekretar za poljoprivredu Danilo Golubović, koji je prekjuče u Medija-centru učestvovao u predstavljanju manifestacije Gospojinski poljofest.

– Očekujemo narednih dana da će to biti i formalizovano od Vlade Republike Srbije i odgovarajuće komisije. Time smo uradili ozbiljan korak napred jer, iako su te procedure duge i administrativne, kada pare budu počele da dolaze u Srbiju, biće to ozbiljni novci, do 2020. godine to je 175 miliona evra. Kada Srbija bude ušla u EU, to će biti buyet veći od milijarde evra, koji bi trebalo da nam pripadne spram veličine, na primer, u poređenju s Hrvatskom. Time će naši poljoprivrednici drastično povećati svoju konkurentnost, i to ne samo na tržištu EU već i na tržištu trećih zemalja – naglasio je Golubović.

Podsetimo, Evropska komisija je odobrila naš IPARD program u januaru ove godine, a u toku je proces akreditacije IPARD operativnih struktura (Sektor za ruralni razvoj i Uprava za agrarna plaćanja) kao i određenih delova Ministarstva finansija i Revizorskog tela pri Vladi Srbije. To zahteva zapošljavanje većeg broja izvršilaca u obe institucije, a kako se ranije pominjalo, Sektor za ruralni razvoj bi trebalo da ima 11 novozaposlenih, a Uprava za agrarna plaćanja bi u ovoj godini trebalo da zaposli 103 izvršioca.

Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marijan Rističević izjavio je prekjuče na konferenciji za novinare posvećenoj IPARD programu da su za one koji se bave poljoprivredom ovi projekti posebno bitni, ne samo zbog velikih poljoprivrednih gazdinstava već pre svega zbog malih.

– Velika je zabluda da mala gazdinstva nemaju budućnost – naveo je Rističević. – U Srbiji je više od 70 odsto poseda manje od pet hektara, ali sličnu posedovnu strukturu imaju i Španija, Italija i Grčka.

On je dodao da mala poljoprivredna gazdinstva ne treba „uklanjati” već specijalizovati, kao i da su IPARD projekti prilika za opremanje farmi mehanizacijom, voćnjaka zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama, i podizanje voćnih zasada. Rističević je istakao da imamo priliku da od malog poseda napravimo socijalno održiv posed.

– Samo na jednom hektaru modernog voćnjaka može se ostvariti proizvodnja koja dostiže 20.000, 30.000, 40.000 evra, pa i više – rekao je Rističević. – Mala gazdinstva, ako pravilno rasporedite IPARD sredstva, mogu da budu perspektiva i za novo zapošljavanje, s obzirom na to da, recimo, na 10.000 hektara plastenika, bez pakovanja i prerade, posao može naći 100.000 ljudi.

S. Gluščević

Svi će proći obuku

Svi zaposleni u institucijama preko kojih će se realizovati IPARD će proći obuke i treninge za precizno definisane procedure za korišćenje tih fondova. Akreditacija tih institucija, odnosno početak korišćenja evropskih para za ruralni razvoj, velikim delom zavise od spremnosti zaposlenih za taj posao.