Za 100.000 radnika dug 300 miliona evra

da im država Srbija, po odluci Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, isplati zaostale plate. Dug države tim radnicima je oko 300 miliona evra. Oni, kako je za „Dnevnik” objasnio predsednik Udruženja „Tranzicija” Apatin Momčilo Vukosav, ne traže od države da ih isplati odmah, već da se utvrdi program i plan kada će Srbija sprovesti odluku Evropskog suda za ljudska prava.

– Grupa  radnika iz Srbije tužila je državu Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog zarada neisplaćenih 2011. godine i sud je doneo presudu u njihovu korist – kaže Momčilo Vukosav. – Potom je tu presudu Evropski sud za ljudska prava prosledio Srbiji, odnosno Vladi Srbije, kojoj je u tom trenutku predsedavao Mirko Cvetković. Ta vlada donela je uredbu, koja je objavljena 22. marta 2012. godine u „Službenom glasniku Srbije” broj 23, a po kojoj je naloženo da radnici prikupe dokumentaciju i dostave je Agenciji za privatizaciju, a ona da  je prosledi tadašnjem ministarstvu regionalnog razvoja i privrede, čiji je ministar bio Mlađan Dinkić, uz obavezu da do 31. marta 2012. godine to analiziraju i predlože Vladi Srbije način regulisanja obaveza prema 100.000 radnika.

Međutim, u proleće 2012. godine u Srbiji su bili izbori pa je formirana nova Vlada, na čijem čelu je bio Ivica Dačić. On je, ističe naš sagovornik, doneo izmenu uredbe Cvetkovićeve vlade, da se rok za prikupljanje dokumentacije svih radnika koji imaju potraživanje produži do 31. decembra 2012. Ta izmena objavljena je u „Službenom glasniku Srbije” broj 87 od 7. septembra 2012. godine.

– Taj rok je odavno istekao, ali se niti odluke niti njenih izmena i obaveze isplate zaostalih plata po odluci Evropskog suda za ljudska prava niko nije ni setio. Radnici su, kao i prvi put, kompletnu dokumentaciju dostavili Agenciji za privatizaciju, ona ministarstvima i tako ukrug. Novi premijer, ovoga puta Aleksandar Vučić, zatekao je takvo stanje nakon dolaska na čelo Vlade Srbije. On je juna prošle godine, na osnovu prethodne dve odluke, odnosno uredbe, formirao radnu grupu koja treba da pripremi i predloži Vladi Srbije način rešavanja duga tim radnicima. Dakle, od 2012. do danas još nije rešen način isplate zaostalih zarada za 100.000 radnika, iako su se smenjivale vlade, donosile uredbe i formirale radne grupe. Radnici i dalje čekaju svoj novac i nisu spremni da od njega odustanu – kaže Vukosav. – Nova Vlada Srbije ne sme nas zaboraviti jer nećemo odustatiti od svojih potraživanja. Ne tražimo da odmah dobijemo sav novac, ali hoćemo da nas država uzme u plan i da nam kaže da ćemo dobiti novac sledeće ili neke druge godine. Dugove iz prošlosti država Srbija mora platiti, kao što je to učinila za staru deviznu štednju ili štediše Dafine i Jezde. Neka se vlada Srbije obaveže na to da nam se dug isplati naredne ili 2018. ili neke druge godine, kada to bude ekonomski mogla, ali je važno da smo u planu i da se utvrdi način i dinamika isplate duga radnicima kojima su društvene firme u kojima su radili ostale dužne plate. Ukoliko nas i sada Vlada Srbije zaboravi, ne preostaje nam ništa drugo nego da svih 100.000 radnika dođe u Beograd i da pokuša na ulici da traži svoja sudom potvrđena prava u pogledu naplate zaostalih plata.  

LJ. Malešević

Preduzeća rasprodata i više ih nema

Apatinsko udruženje „Tranzicija” okuplja 800 bivših radnika iz te opštine koji su ostali zakinuti za plate, ali su im se priključili i oni iz Sombora, Kule, Oyaka... To udruženje je, kako ističe Vukosav, samo deo organizacije koja postoji na republičkom nivou i u kojoj su preostalih oko 100.000 radnika iz mnogih gradova Srbije.

– Reč je o radnicima društvenih preduzeća kojima su ona ostala dužna neisplaćene zarade od 2001. do 2010. godine, a nakon stečaja nije bilo novca da se taj dug naplati. U našem udruženju su bivši radnici društvenih preduzeća: „Istra”, „Luksol”, „Ideal”, „Apatin”, „Vukica Mitrović”, „Marko Orešković”, „Lika trans”... Te firme čak više i ne postoje, u mnogima je pokrenut stečaj, prodato je što je prodato, ali nije ostalo novca za namirenje radničkih potraživanja, odnosno zarada koje im nisu isplaćene – kaže Vukosav.