Vojvođanske banje kupaju se u imovinskim sporovima

poziv za privatizaciju 14 banja i specijalnih bolnica je povučen, uz obrazloženje da ima mnogo imovinskih pitanja koje država treba da razreši da kupci ne bi imali problema prilikom kupovine. Mediji su prošle godine spekulisali o tome da su za srpske banje i specijalne bolnice zainteresovani biznismeni Miodrag Kostić, Petar Matijević, Filip Cepter, ali i neke poznate kompanije iz Nemačke, Kine, Rusije, s Kipra...

Prethodnih godina započeti sudski sporovi oko vlasništva, koje s državom vodi Fond PIO, zaustavili su najavljenu privatizaciju, ali sada se radi na pronalaženju načina da se to pitanje reši i srpske banje i specijalne bolnice budu ponuđene na prodaju, s tim što bi rad nastavile one koje i danas dobro posluju.

U svakom slučaju, resorna ministarstva privrede, rada i zdravlja složila su se u oceni da one banje koje ne mogu same da se izdržavaju i koje su na teretu državi i buyetu, treba prvo da budu privatizovane. Drugim rečima, banje koje i sada rade dobro mogle bi ostatiti u državnom vlasništvu, dok bi kupca, odnosno gazdu, dobile one u koje treba ulagati da bi postale profitabilne i da bi se izborile s konkurencijom.

Na spisku od 14 banja koje je trebale još lane da se prodaju našla se i banja „Termal” u Vrdniku.  Njen direktor Zoran Bošnjak bio je zatečen odlukom države da se banja privatizuje, tvrdeći da nije ispunjen nijedan uslov za takvu odluku. Ni sadašnju najavu da će u ovoj godini banje i specijalne bolnice biti privatizovane, kako je objasnio za „Dnevnik”, ne smatra konačnom pa otuda nije siguran u to šta će se zapravo događati.

– Banje u Vojvodini razlikuju se od onih koje su u ostatku Srbije u tome što je nama titular Pokrajina i bilo bi logično da ona zna da se nešto na njenoj teritoriji prodaje – kaže Bošnjak. – Po Zakonu o privatizaciji, model privatizacije bira vlasnik i on bi trebalo da angažuje privatizacionog savetnika koji bi ga predložio. To prvo mora da se razreši, bez obzira na to ko bio na čelu Pokrajinske vlade. Ne kažem da neko neće kupiti našu banju i da ona neće biti na prodaju, ali dok se to ne dogodi, mi radimo, i to radimo dobro, što naši rezulati pokazuju.

Naš sagovornik naglašava da je banja „Termal” prethodnih godina mnogo uložila u opremanje i osavremenjavanje te da sada to vraća i kapitalizuje, što se vidi iz poslovnih rezultata koji su sve bolji i bolji. Kao dokaz, iznosi da je prihod banje u 2013. bio 215 milionara dinara, 2014.  bio je 246, a prošle očekuje više od 300 miliona dinara.

– Kada smo videli da je mala vajda od zdravstvene rehabilitacije jer nam je RFZO dodelio malo novca, okrenuli smo se turizmu, i to nam dobro ide. Kapaciteti su stalno popunjeni, nemamo praznog hoda, uveli smo nove programe – rekao je Bošnjak, dodajući da banja može i da radi i da zaradi i ovakva kakva je sad.

Za direktora banje „Junaković” u Apatinu Dragomira Obradovića, privatizacija banja je potrebna da bi se rešio njihov status jer im postojeći propisi, kako kaže, vezuju ruke i više odmažu nego pomažu.

– Uz to, Fond PIO sudskim putem potražuje svoj deo u našoj banji i šta će biti s tom tužbom još uvek se ne zna, ali očekujemo da to država reši – kaže Obradovićza „Dnevnik”. – No, smatramo da zdravstvo ostane naša osnovna delatnost.

LJ. Malešević

Primer Đule

Po rečima Zorana Bošnjaka, pitanje banja može se rešiti i na drugačiji način osim prodaje. Pominje da je bio pozvan u banju Đula u Mađarskoj, koja je obnovljena novcem iz pristupnih fondova EU.

– Danas je ta banja savremena i uređena. Iz evropskih fondova dobili su osam miliona evra, čime su sagradili novi objekat i u njega uneli sadržaje koje su primamljivi za goste. Uslov za taj novac je bio da banja Đula ostane državno vlasništvo, a ona je vlasništvo lokalne samouprave. Na taj način se kod nas ne razmišlja, a trebalo bi jer smo sada u dometu pretprisutnih fondova EU i mogli bismo dobiti novac za banje. Samo se držimo prodaje, a mogli bismo razmišljati i o tome kako da sačuvamo ono što imamo – objašnjava Bošnjak.

„Životno suludo”

Ministar Sertić objašnjava da je spor Fonda PIO s državom oko vlasništva nad banjama i specijalnim bolnicama možda pravno ispravan, ali je „životno sulud”, budući da gotovo polovina novca od kojeg Fond PIO isplaćuje penzije i socijalna davanja dolazi iz državne kase.

S druge strane, u Fondu PIO smatraju da, kada bi ostvarili vlasništvo nad onim što je proteklih decenija građeno penzionerskim dinarom, ne bi imali potrebu za toliko dotacija iz državnog buyeta jer bi i sami imali više novca.