Većina naših naučnika u dijaspori i dalje se oseća kao deo Srbije

Po rečima profesora Vladimira Grečića, člana SANU i Koordinaiconog tima, u proseku godišnje oko 37.000 ljudi iz Srbije emigrira u neku od tih zemalja, a 12 do 15 odsto su visokoobrazovani.  Upravo ta visokoobrazovana dijaspora bila je predmet istraživanja “Karakteritike i stavovi visokokvalifikovane dijaspore i povratnika”, koje je sproveo “Centar za život- da nas bude više” pred sam kraj prošle godine u saradnji sa ministrom bez porfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i uz tehničku podršku Republičkog zavoda za statistiku. U istraživanju je učestovalo 353 visokobrazovana lica koja žive u SAD, Nemačkoj, Kanadi, Austriji, Australiji, Velikoj Britaniji i drugim državama sveta.

Koordinatorka istraživanja sociolog Milica Vesković-Anđelković, asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, objašnjava za “Dnevnik” da su rezultati ovog istraživanja pružili uvid u okvirni profil naših talenata iz dijaspore i onih koji su se vratili, ali i potvrdili činjenicu da Srbija ima izvrsne naučnike i stručnjake svuda u svetu, kao i da su se neki od njih, uglavnom vođeni emocijama, vratili u otaybinu.

„S druge strane, rezultati ovog istraživanja su pokazali da naš društveni sistem ima puno problema koji predstavljaju prepreku za ulaganje resursa koje poseduje. Zbog toga je, ukoliko odgovorni akteri imaju nameru da sarađuju sa ovom populacijom, važno da država pokaže koliko su im talenti važni, da ih prihvati kao bitne partnere u izgradnji pozitivnih razvojnih politika, a ujedno, u skladu sa njihovim preporukama pokuša da izmeni negativne trendove društvenog sistema i stvori povoljne uslove za ljihova i strana ulaganja“, ukazuje Milica Vesković- Anđelković.

Da bi Srbija iskoristila potencijale koje joj visokoobrazovana dijaspora i povratnici nude, smatra naša sagovornica, ona pre svega treba da ih prepozna odnosno da stvori bazu podataka o njihovim imenima, kontaktima i karakteristikama koja bi bila dostupna svim zainteresovanim stranama. Zatim, dodaje, prema preporukama ispitanika važno je vratiti Ministarstvo za dijasporu kako bi oni imali isntituciju i pojedince sa kojima bi komunicirali, davali svoje predlobe , ali i uključivali se u rešavanje problema kada se to od njih traži. Na kraju, ali nenajmanje važno, za angažovanje ove populacije treba raditi na administaciji koja vrlo često postaje prepreka ulaganja njihovih resursa.

Ohrabrujuće iz ovog istraživanja, skreće pažnju naša sagovornica, je to što se velika većina naših naučnika iz dijaspore još uvek oseća kao deo ovog društva, o čemu svedoči da uprkos tome što nedvosmisleno pokazuju ljutnju i bes prema vladajućim elitama koje se smenjuju nakon raspada SFRJ, kao i da su u potpunosti raščistili sa nacionalizmom kao vrednosnom orijentacijom…

Tehnologija olakšava, administracija otežava

Iz perspektive savremenih sredstava komunikacije, ukazuje Milica Vesković-Anđelković, u nekim slučajevima i nije neophodno da se naši talenti vrate u zemlju da bi pomogli matici.

„S druge strane, relativno jeftin i dostupan transport omogućava da dijaspora vrlo često i uz minimalna ulaganja Srbije, ovde dolazi i uključi se u projekte naše države gde je to neophodno. Rezultati istraživanja pokazuju da je jedna petina ispitanika već realizovala projekte sa kolegama iz Srbije, a pri tom je većina rekla da nije naišla na nikakve probleme. Ostali, koji su prilikom realizacije nailazili na prepreke, uglavnom su navodili administraciju kao problem, zatim loše uslove i način poslovanja, na čemu bi u budućnosti trebalo raditi“, ocenjuje Milica Vesković-Anđelković. 

„To što još uvek iz svog identiteta nisu izbrisali Srbije ukazuje na takozani “test lojalnosti” odnosno da 82 odsto ispitanika i dalje bodri naše takmičare ma gde da se pojave. Sudeći prema ovom testu svega dva procenta se potpuno utopilo u društvo destinacije. Očuvanje nacionalnog identiteta, kako su to mnoga istraživanja u svetu pokazala, je važan motivacioni faktor za ulaganje resursa u maticu. Zatim, uprkos nedovoljno dobrim uslovima života u Srbiji, oni odlučuju da se vrate i pokušaju da doprinesu razvoju. Od onih koji su ostali u dijaspori samo trećina je potpuno sigurna da se neće vratiti u Srbiju, dok ostali ili su otišli sa namerom da se vrate ili o tome još uvek razmišljaju“, rekla je Milica Vesković- Anđelković.

Naša sagovornica ističe da rezultati ovog istraživanja ukazuju da više od polovine, tačnije 56,7 odsto, visokokvalifikovne dijaspore bi ulagalo u Srbiji, dodajući tome podatak da 18,6 odsto ispitanika već ima nameru da to učini, dok ostali to neće uraditi dok država zvanično od njih ne zatraži da se uključe i dok se ne stvore povoljniji uslovi za njihovo ulaganje.

„Odliv stručnjaka se ne može zaustaviti, ali je moguće da se umanji. Međutim, za to su potrebne korenite promene svih segmenata društva. Na prvom mestu treba započeti sa usklađivanjem obrazovnog sistema i tržišta rada u smislu planiranja broja akademaca određene struke zavisno od potrebne društva. Danas imamo puno nezaposlenih lekara, a uprkos toj činjenici i dalje se upisuje trocifreni broj brucoša na Medicinskom fakultetu na sva četiri univerziteta u Srbiji. Zbog toga mi imamo veliki odliv lekara, na primer. S druge strane, veoma je mali broj školovanih IT stručnjaka koji su državi neophodni…“, smatra Milica Vesković-Anđelković.

Naša sagovornica ističe da su kulturni, socijalni i humani kapital – znanje, obrazovanje, veštine, poznavanje jezika i kultura, prava vrednost naših stručnjaka u svetu koja je daleko važnija od finansijskog efekta.

„Zahvaljujući poznanstvima oni postaju važan činilac pristupanja Srbije i srpskih udruženja raznim institucijama i fondovima. Takođe, umreženost sa važnim ljudima iz sveta ih čini i dobrim lobistima za nacionalne interese. To je dugoročno korisnije za državu od slanja novca koje odlazi u potrošnju“, zaključuje Milica Vesković-Anđelković.

Ljubinka Malešević