Uvozni trapist na juriš osvaja Srbiju

domaće proizvodnje. Zapravo, naša proizvodnja već je ugrožena jer nam, kako kažu upućeni u tržišne tokove, već stižu jeftini mlečni proizvodi iz EU. S obzirom na to da je reč o nefer utakmici, sve ide na štetu domaćih proizvođača, a ni potrošači nemaju koristi jer sav kajmak skidaju uvoznici i trgovci.

– Već su se na tržištu Srbije pojavili polutvrdi sirevi poput gaude, ementalera i trapista po 2,8 evra kilogram, kao posledica velikih količina visokosubvencionisanog mleka i prerađevina u EU – naglašava u razgovoru za „Dnevnik“ agrarni analitičar Vojislav Stanković. – Međutim, u prodaji ih, u našim marketima, nema po toj ceni jer je taj uvozni sir konfekcioniran, to jest upakovan u manja pakovanja i prodaje se po redovnim, višim cenama.

Pojedine zemlje, posebno Nemačka, Francuska, Danska i Poljska, zbog zauzimanja startnih pozicija svesno prebacuju kvotama određene proizvodne količine i uredno za to plaćaju određene penale i niko ne spori da nam stiže jaka konkurencija, dobrano podržana evropskom agrarnom kasom. Na sve to, zemlje EU pokušavaju da gubitak tržišta Rusije supstituišu damping cenama prerađevina od mleka.

– Za proizvodnju kilograma pomenutih tipova sira potrebno je samo za sirovinu deset litara sirovog mleka, čija je trenutno otkupna cena oko 0,38 evrocenti, te takozvana cena koštanja samo sirovine u proizvodnji iznosi oko 3,8 evra. Troškovi prerade su slični kao i kod nas i iznose 0,78 evra po kilogramu, što doprinosi krajnjoj ceni koštanja polutvrdih tipova od oko 4,6 evra – objašnjava Stanković. – Sve to ukazuje na to da domaća proizvodnja i prerada mleka nije manje konkurentna u odnosu na proizvođače u EU. Kako se gubitak ruskog tržišta kompenzuje proizvođačima iz buyeta EU, može se sasvim opravdano zaključiti da nije u pitanju konurentnost ni cenovna ni kvalitetom, već da se radi o konkurentnosti agrarnih buyeta Srbije i EU.

Osvrćući se na dampinške cene, naš sagovornik podseća na to da postojeći prelazni trgovinski sporazum omogućava pokretanje antidamping procesa i pored toga što Srbija još nije član Svetske trgovinske organizacije jer se taj dokument poziva na sporazume STO-a koji joj to dozvoljavaju.

– Potrebno je, radi brzine, s Odborom za sprovođenje Trgovinskog sporazuma isposlovati uvođenje prelevmana, čija će dažbina izravnati domaću i damping cenu za sve vrsta mleka i prerađevina. Visina prelevmana bi se utvrđivala kvartalno, zavisno od situacije na tržištu – naglašava Stanković, dodajući da sve to treba raditi da bi se zaštitila domaća proizvodnja mleka i prerađevina.

Inače, proizvodnjom mleka u Srbiji se bavi oko 400.000 porodičnih gazdinstava (od postojećih 631.000), s oko 1,2 milionom farmera. U 2013. godini proizvedeno je 1.466.000.000 litara mleka. Količina premiranog mleka bila je 632.970.000 litara, a to je 80,74 procenata premiranog mleka u odnosu na otkupljene količine od 783.968.000 litara, odnosno 43,18 procenta proizvedenog mleka.

S. Gluščević

Napravimo 55.000 tona sira

Srbija ima oko 200 pogona za proizvodnju i preradu mleka, a među njima je 20 industrijskih. Ukupna proizvodnja svih vrsta sira se procenjuje na 55.200 tona, od čega industrijski pogoni proizvedu 14.650 tona, odnosno 26,5 odsto ukupne proizvodnje, a zanatski pogoni 44.550 tona.

Belog sira u industrijskim pogonima proizvedemo 10.472 tone, tvrdog 2.895 tona, topljenog 1.230 tona... U industriji prerade mleka i proizvodnji sira imamo 4.343 zaposlena s punim radnim vremenom.